Brod iz bronzanog doba plovio kroz Persijski zaliv kao pre 4.000 godina

Zapisi na drevnoj glinenoj ploči omogućili su stručnjacima da rekonstruišu brod iz bronzanog doba napravljen od trske i otplove njime na prvo putovanje uz obalu Abu Dabija. Plovilo, poznato kao čamac Magan, dugo 18 metara, sastavio je tim od 20 stručnjaka koristeći tehnike koje datiraju iz 2100. godine pre nove ere, kada je Persijski zaliv postao deo globalne pomorske trgovine širom drevnog sveta.

Kako je preneo CNN, Magan je nekada bio naziv za region na kome se sada nalaze Ujedinjeni Arapski Emirati i Oman.

Čamci Magan bili su dovoljno veliki i jaki da omoguće razmenu dobara kao što su bakar, tekstil i poludrago kamenje pre 4.000 godina između društava koja su u to vreme živela u Mesopotamiji i dolini Inda u današnjem Iraku, Pakistanu i Indiji.

Arheolozi, antropolozi, inženjeri, naučnici i stručnjaci za digitalne humanističke nauke dokazali su da se drevne tehnike brodogradnje uspešno mogu koristiti i danas za izradu brodova sposobnih za plovidbu. Kako su naveli članovi tima, ovo je najveća rekonstrukcija čamca Magan iz bronzanog doba na svetu.

– Stekli smo mnogo detaljnije znanje o materijalima koji su se koristili za pravljenje takvih čamaca, kako bismo bolje razumeli snage i slabosti ovih revolucionarnih zanata – rekao je Eric Staples, vanredni profesor na Koledžu humanističkih i društvenih nauka na Univerzitetu Zajed u Abu Dabiju.

Izrada projekta i izgradnja broda počela je 2021. godine, kao saradnja između Nacionalnog muzeja Zajed, Univerziteta Njujork u Abu Dabiju i Univerziteta Zajed.

– Stekli smo mnogo dublje poštovanje za domišljatost i hrabrost drevnih brodograditelja i moreplovaca iz bronzanog doba, koji su gradili i plovili ovim brodovima, povezujući prve svetske civilizacije – rekao je Staples.

Ciljevi istraživačkog projekta bili su otkrivanje drevnih zanatskih tehnika, utvrđivanje veza između društava iz bronzanog doba i bolje razumevanje uloge koju je Abu Dabi nekada imao u trgovini tokom bronzanog doba.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Flint Culture (@flintculture)

Sastavljanje drevnog plovila

Nedavna arheološka otkrića pokazala su da je ostrvo Um an-Nar, koje se nalazi pored obale Abu Dabija, bilo najveća drevna luka u regionu i igralo ključnu ulogu u trgovini pre više hiljada godina.

Nalazi kao što su kamene sekire, bakarne udice za ribu, kamenje za mlevenje i probušeni kameni diskovi za merenje ribarskih mreža, zajedno sa uvezenim grnčarskim posudama iz Mesopotamije i Južne Azije, ukazuju na trgovinu koja se odvijala na velikim udaljenostima.

Istraživače je takođe zaintrigirala glinena ploča izložena u Britanskom muzeju, koja potiče iz drevnog sumerskog grada Girsua u današnjem Iraku. Ploča je u suštini faktura ili naredba iz brodogradilišta, napisana na sumerskom jeziku, u kojoj se zahtevaju velike količine zaliha potrebnih za izgradnju „čamaca Magana“. Lista je uključivala palmina vlakna, kozju dlaku, trsku, četiri vrste drveta, kožu, prostirke od palminog lišća i obloge od palminih rebara, laneno ulje, susamovo ulje, životinjsku mast i mineral koji se zove bitumen.

Tim koji stoji iza rekonstrukcije koristio je drevne ilustracije čamaca kao referencu i sastavio čamac nosivosti 32.659 kilograma.

Poput dekodiranja starog recepta, tim je spojio sve informacije sa liste i njihove referentne materijale, kako bi napravio plan.

Brodograditelji – dobro upućeni u istorijske replike – pomogli su u izgradnji čamca koristeći ručne alate bez oslanjanja na moderna dostignuća ili tehnike. Oni su konstruisali spoljni trup broda koristeći 13.607 kilograma trske lokalnog porekla, koja je bila natopljena i ogoljena od lišća pre nego što je zgnječena i vezana u dugačke snopove konopcem napravljenim od palminih vlakana.

Zatim su pričvrstili desetine snopova na drvene okvire, premazavši ih bitumenom kako bi se pomoglo u hidroizolaciji. Uzorci bitumena su takođe pronađeni na Um an-Naru. Istraživači su došli do preko 100 recepata za bitumen, kako bi tehnika hidroizolacije bila autentična.

Takođe, testirana je snaga užadi i snopova trske, kako bi se odredilo kolika bi trebalo da bude. Osim toga, sproveden je eksperiment uranjanja, kako bi se videlo koliko će trup postati težak kada upije vodu.

Tim je bio presrećan kada je brod konačno izašao na more 2. marta, rekao je Robert B. Jackson, fotograf i službenik za zdravlje i bezbednost.

– Prvi put nakon 4.000 godina, trgovački brod od trske, drveta i bitumena plovio je vodama Zaliva – navodi Jackson.

Istorijska plovidba

Brodsko jedro je napravljeno od kozje dlake i bilo je teško 127 kilograma. Zbog toga je bilo potrebno više od 20 ljudi da podignu jedro i opremu, kako bi nadoknadili činjenicu da remenice nisu postojale tokom bronzanog doba.

– Bilo je to dugo i uzbudljivo putovanje od otkrivanja drevnih fragmenata Magana na ostrvu Um an-Nar do legendarnog trenutka kada je jedro podignuto i brod isplovio sa obale Abu Dabija. Prolazeći istim putem, ovi monumentalni brodovi putovali su pre 4.000 godina prema otvorenom moru i obali Indije – rekao je dr Peter Magee, direktor Nacionalnog muzeja Zajed.

Plovidba morem testira snagu i granice plovila. Nakon petodnevnih ispitivanja, brod je 2. i 3. marta plovio prema ostrvu Sadijat kod obale Abu Dabija i preko otvorenog mora. Čamac je prešao 50 nautičkih milja (92,6 kilometara) i dostigao brzinu do 6,4 milje na sat ( 5,6 čvorova).

Šampion Emirata, mornar Marwan Abdullah Al-Marzouqi, bio je jedan od kapetana broda tokom testiranja. Njegova porodica je generacijama povezana sa pomorskim nasleđem UAE.

– Kada smo prvi put izvukli čamac sa pristaništa, bili smo veoma oprezni – napominje Marzouqi i dodaje:

– Bio sam svestan da je napravljen samo od trske, užadi i drveta – nema eksera, vijaka, metala – i plašio sam se da ga ne oštetim. Ali, kako smo krenuli, ubrzo sam shvatio da je ovo jak čamac. Bio sam iznenađen kako se ovo veliko plovilo, opterećeno teškim balastom, tako glatko kretalo po moru.

Sledeće putovanje

Kapetan Abdallah Alremaithi nazvao je iskustvo plovidbe i navigacije na brodu Magan „putovanjem kroz vreme”, koje je učinilo da „ponovo osetimo izazove drevnog pomorstva“. Takođe, pružilo je i uvid u to koliko je vremena potrebno da takvi brodovi preplove preko okeana.

Istraživačica Ayesha Almansoori, jedna od pet žena koje su plovile na brodu, nazvala je poslednje pristajanje „potresnim trenutkom“ pošto se jedinstveno iskustvo završilo nakon godina oživljavanja broda.

Projekat, koji je pandemija u početku odložila, suočio se sa više prepreka – uključujući potragu za autentičnim materijalima i napore da se oni sastave bez ikakvog modernog oruđa, naglasila je menadžerka projekta, Tayla Clelland

Sada kada je brod završio svoja ispitivanja na moru i prvo putovanje, biće izložen u Nacionalnom muzeju Zajed, novom nacionalnom muzeju UAE koji se gradi na ostrvu Sadiat.

Muzej će pružiti uvid u pomorsku istoriju Persijskog zaliva i kulturne veze koje je ova ruta omogućila.

Foto: Pixabay/Thomas, ilustracija