Objavljeni konačni podaci o izvozu i uvozu – Iz Srbije otišlo robe za 28,6 milijardi evra

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2023. godini iznosila je skoro 65,5 milijardi evra i bila je za 1,7% manja nego godinu ranije, pokazuju konačni podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Konačni podaci o izvozu robe govore da je iz naše zemlje lani otišlo više robe nego što je to bio slučaj u 2022. Izražen u evrima, izvoz je iznosio 28.635,1 miliona evra (rast 3,7%). Uvoz robe imao je vrednost od 36.860,8 miliona evra, što predstavlja smanjenje od 5,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit je iznosio 8.225,7 miliona (8,2 milijarde evra), što je smanjenje od 27,9 procenta u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 77,7 odsto i veća je od pokrivenosti u 2022, kada je iznosila kada je iznosila 70,6% .

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,7%, slede roba za široku potrošnju, 25,8% i oprema, 12,4%. Kada je reč o strukturi uvoza po nameni proizvoda, najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,9%, slede roba za široku potrošnju, 19,9%  i oprema, 12,3%. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,9 procenata.

Gde Srbija izvozi najviše robe?

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7% ukupne razmene.

Iza EU, drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata i drumskih vozila. Izvoz Srbije iznosio je 4.417,6, a uvoz 1.699,3 miliona evra (suficit 2.718,3 miliona evra), a pokrivenost uvoza izvozom 260%.

Pojedinačno, najviše smo izvezli robe u Nemačku, za 4,3 milijarde evra, a takođe smo najviše i uvezli robe iz ove zemlje – 4,8 milijardi evra.

Prema izvozu, druga po važnosti zemlja bila je BiH sa 1,97 milijardi evra izvoza, zatim Italija 1,8 milijardi, Mađarska 1,56 i Rumunija sa 1,4 milijarde evra. Na uvoznoj strani, iza Nemačke našla se Kina sa 4,5 milijarde evra, zatim Italija sa 2,7 milijardi evra, Turska sa 1,7 milijardi i Rusija sa 1,6 milijardi evra.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Bugarskom, Češkom, Velikom Britanijom, Mađarskom, Moldavijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Irakom, Nemačkom, Ruskom Federacijom, Belgijom, Norveškom, Španijom, Holandijom, Poljskom, Austrijom, Francuskom, Kazahstanom, Švajcarskom, Slovenijom, Grčkom …

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 32,4% ukupnog izvoza (električne mašine i aparati, pogonske mašine i uređaji, nafta, naftini derivati, metalne rude i otpaci metala, električna energija, industrijske mašine za opštu upotrebu. Uvoz prvih pet odseka čini 25,8% ukupnog uvoza (ektrične mašine i aparati, nafta, naftini derivati drumska vozila, industrijske mašine za opštu upotrebu, medicinski i farmaceutski proizvodi).  Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 11,9%.

Detaljan izveštaj pogledajte na sajtu Republičkog zavoda za statistiku OVDE. 

Više infrmacija pogledajte  OVDE,  na sajtu Republičkog zavoda za statistiku