Šta će Srbiji doneti nova trgovinska pravila EU – Efekti za izvoznike od naredne godine

Evropska komisija usvojila je krajem avgusta paket predloga čiji je cilj da se omogući veća trgovinska razmena sa 20 zemalja, među kojima je i Srbija. Predlozi će modernizovati postojeće preferencijalne trgovinske sporazume Unije i trgovinskih partnera tako što će relevantna pravila o poreklu u tim sporazumima postati fleksibilnija i pogodnija za poslovanje.

Šta su ključne izmene kod novih pravila, koje će konkretne benefite izvoznici dobiti, koji su sledeći koraci u izmeni trovinskih sporazuma i kada će se osetiti efekti novog paketa mera – odgovore na ova pitanja portal PlutonLogistics potražio je u Upravi carina.

Važeća pravila o poreklu robe uz sporazume o slobodnoj trgovini koje Srbija primenjuje sa Evropskom unijom, Turskom, stranama CEFTA i državama EFTA (Švajcarska, Lihtenštajn, Norveška i Island) sadržana su u Regionalnoj konvenciji o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu iz 2013. godine (PEM Konvencija). Ta pravila su se, međutim, pokazala kao nedovoljno efikasna, zbog čega se ukazala potreba za njihovom modernizacijom.

PEM Konvencija je, naime, bazirana na pravilima o poreklu robe koja ne odgovaraju modernoj trgovini, pa se već nekoliko godina unazad radi na njihovoj reviziji. Ideja kod primene novih modernizovanih pravila o poreklu je da daleko veći broj proizvoda bude u poziciji da stekne preferencijalni status, što će za posledicu imati povećanje trgovinske razmene.

Ključna razlika kod novih pravila je u načinu na koji proizvod stiče preferencijalno poreklo, a isto je je uslov za uvoz u EU po sniženoj ili nultoj carinskoj stopi, pa samim tim i za povećanje konkurentnosti proizvoda na evropskom tržištu.

Nova, modernizovana pravila o poreklu predviđaju jednostavnija pravila obrade ili prerade koju treba izvršiti na materijalima koji se koriste u postupku dobijanja proizvoda, zatim omogućavanje primene pune kumulacije porekla kao generalnog principa, ukidanja zabrane povraćaja ili oslobođenja od plaćanja carine na materijale bez porekla koji su ugrađeni u proizvode sa poreklom i dr, pojašnjavaju u Upravi carina za naš portal.

Shodno tome, izvoznici koji nisu mogli da obezbede preferencijalno poreklo za svoje proizvode, će sada dobiti novu šansu da postanu konkurentniji na tržištu zone slobodne trgovine.

Postupak dokazivanja preferencijanog porekla ostaje isti, pa će izvoznici prilikom obavljanja carinske procedure na carinskim ispostavama prilagati i set dokumenata kojim dokazuju preferencijalno poreklo svojih proizvoda, što će im dati šansu za bolji plasman na tržištu zone slobodne trgovine.

Prvi efekti u praksi tokom 2021.

Rad na modernizaciji pravila o poreklu robe se odvijao na sastancima PEM Radne grupe koji su se održavali pod pokroviteljstvom Evropske komisije, a krajem novembra 2019. godine iznet je i prvi predlog kako da se dosadašnja pravila unaprede.

Pošto nisu sve potpisnice PEM Konvencije bile saglasne sa predloženim promenama, Evropska komisija je predložila da se, kao prelazno rešenje, tekst predloženih izmena ugradi u bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini između onih strana ugovornica koje su saglasne sa predloženim izmenama pravila o poreklu robe.

Vlada Republike Srbije je ovlastila predstavnike Ministarstva finansija da u ime naše zemlje, na pomenutim sastancima, podrže inicijativu za modernizacijom postojećih pravila o poreklu, jer će to omogućiti da se mnogo više proizvoda izvozi iz Srbije sa preferencijalnim poreklom, navode u Upravi carina.

Kada je reč o efektima novog predloga paketa mera koje je usvojila Evropska komisija, očekuje se da će oni moći da se osete u praksi tek naredne godine, jer je potrebno da ih prethodno usvoji i Evropski savet, čime će biti otvorena vrata za bilateralne pregovore između Evropske unije i pojedinačnih zemalja, od kojih je jedna i naša – zaključuju.

U periodu januar-jul 2020. godine zemlje člance Evropske unije imale su udeo od 60,7% u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, a približno toliko i tokom 2019. – oko 61,8%.

Liberalnija pravila

Ministarka Republike Srbije za evropske integracije Jadranka Joksimović u intervjuu za list Politika nedavno je prednosti nove odluke objasnila i na konkretnom primeru. Kako je navela, sada će „pojedini poljoprivredni proizvodi, kao na primer biljke, voće i povrće za jelo, kafa, čaj i slično, koji su gajeni ili ubrani na teritoriji strane ugovornice, imati poreklo te strane ugovornice, čak i ako se uzgajaju od semena, lukovica, podloga, pupoljaka ili drugih delova živih biljaka uvezenih iz druge strane ugovornice“. Nova pravila su fleksibilnija i liberalnija – naročito u pogledu visine sadržaja materijala bez porekla, što će omogućiti lakše sticanje porekla, istakla je je i Joksimović.

 

 

Podeli na društvenim mrežama: