Evropi trebaju alternative – Može li balkanska železnička ruta postati nova kapija ka Aziji?

Najzeleniji vid prevoza, simbol privrednog razvoja zemlje i ostali epiteti koji najčešće idu uz železnicu, tokom poslednjih nedelja i u Srbiji se pominju češće nego ranije. 2021. – Evropska godina železnice, istovremeno je i “godina velikih investicija” u železnicu u Srbiji (i još većih najava). Tokom septembra, u Beogradu su održana i dva značajna samita, a zemlje Zapadnog Balkana potpisale su i Deklaraciju o posvećenosti železnici, najavljujući zajednički, jedinstveni pristup u njenom razvoju. Istovremeno, još jednom su osvetljeni poražavajući podaci – da je ogroman deo pruga na Zapadnom Balkanu za brzine do 60 km, s jednim kolosekom itd., da je skoro polovina mreža u izuzetno lošem stanju, kao i možda najsimptomatičniji: da uprkos investicijama od oko 2 mld EUR u proteklih 15 godina, uslovi i kvalitet usluge nisu promenjeni u skladu sa uloženim.

Sa stavljanjem železnice u fokus u celoj Evropi, sve je više reči o značaju uspostavljanja efikasnog železničkog sistema Zapadnog Balkana, ne samo za države ovog regiona, već i za Centralnu Evropu kojoj bi to garantovalo bolje povezivanje sa komercijalnim partnerima u Aziji. Na talasu evropskih zelenih promena i uz dostupna finansijska sredstva, čini se da je ovo trenutak kada bi i Srbija, figurativno i praktično, konačno mogla da “uhvati pravi voz”. No, na tom putu stoje joj različite organizacione, a pre svega infrastrukturne poteškoće, čije prevazilaženje neće biti jednostavno.

Na Železničkom samitu Zapadnog Balkana, održanom pod sloganom „Budućnost je na šinama“, Zajednica evropskih železničkih i infrastrukturnih kompanija (CER) pozvala je na uključivanje Zapadnog Balkana u Trans-evropsku transportnu mrežu (TEN-T), naglasivši još jednom i zalaganje za adekvatno finansiranje železničkih projekata.

Izvršni direktor CER-a Alberto Mazzola istakao je značaj ovog regiona za dobro povezanu Evropu.

Odgovarajuće finansiranje železničkih projekata prioritet je za Zapadni Balkan – naveo je Alberto Mazzola.

– Efikasan železnički sistem u regionu će omogućiti Centralnoj Evropi da bude bolje povezana železnicom sa potencijalno veoma važnim komercijalnim partnerima, poput Turske i Bliskog istoka. Moramo iskoristiti sve prilike da podsetimo institucije EU da TEN-T mreža treba da uključuje i balkansku rutu.

Region ima veliki potencijal kao kapija ka Evropi, imajući u vidu nekoliko značajnih luka – grčki Pirej koji je povezan sa svim baznim kineskim lukama, hrvatsku Rijeku, crnogorski Bar… Zemlje Centralne i Istočne Evrope imaće koristi od dobre železničke mreže na Zapadnom Balkanu, kako bi imale pristup ovim vitalnim lukama, smatra CER.

Na značaj železničkog koridora preko Balkana ka Centraloj Evrope za interkontinentalni transport između Kine i Evrope, osvrnuli su se svega nekoliko dana pred Samit u razgovoru za PlutonLogistics i čelnici OBB Rail Cargo Group, jednog od vodećih železničkih preduzeća u Evropi. Grčka, domovina luke Pirej, deo je TransFER mreže kompanije RCG, a ovaj koridor – na kome je i Srbija, smatraju jednim od ključnih u pomorskom segmentu. Zbog toga su upravo čelnici austrijske železničke kompanije, jednog od evropskih lidera, bili dobar sagovornik za komentar o alternativnim lukama za snabdevanje Starog kontinenta robom iz Kine.

Foto: Infrastruktura železnice Srbije/Investicije na železnici u Srbiji: početak radova na pruzi Niš-Brestovac, prvoj deonici ka Preševu

– Ako biste se vratili nekoliko godina unazad i procenili evoluciju transporta na koridoru Pirej-Evropa, primetili biste konstantno povećanje obima. Ako pogledate evoluciju u broju TEU-a kojima se rukuje u luci, Pirej je 2007. godine zauzeo 17. mesto među evropskim lukama, a sa povećanjem od 78% u 2020. godini, zauzeo je četvrto mesto, odmah iza Hamburga, sa 5,4 miliona TEU. Luke poput Bremerhafena ili Felikstova već su nadmašene. Očekujemo da će, u onoj meri u kojoj to dozvoljava loše stanje železničke infrastrukture na ovom koridoru – budući da se železnička infrastruktura ne može uporediti sa onom u Zapadnoj Evropi, značaj ovog koridora nastaviti da raste, ali i značaj takozvanih „rezervnih“ koridora koji će se povezati sa Pirejem u sektoru pomorskog transporta, npr. Rijeka, Kopar itd. – smatra RCG.

Nažalost, kako kažu, brzina razvoja železničke infrastrukture ne ide u korak sa rastom potražnje i prometa, “ali to nije slučaj samo na Balkanu”.

– Zapadna Evropa se, takođe, bori sa ovim problemom i nastaviće to da čini. Ovaj problem se takođe može videti i u intenzitetu drumskog teretnog saobraćaja na autoputevima. Izgradnja Beograd-Budimpešta koridora za velike brzine, koji bi trebalo da učini koridor atraktivnijim, takođe će, nažalost, u narednim godinama imati uticaja na ovaj koridor. Malo je verovatno da će se obim tereta koji prolazi kroz Luku Pirej smanjiti, te će se zato povećati značaj „rezervnih“ koridora povezanih sa Pirejem.

Za OBB RCG ovaj koridor je među ključnima:

– Njegovoj važnosti dodatno doprinosi bliska veza sa terminalom RCG BILK, koji je jedan od čvorova naše intermodalne mreže i preko kojeg se pošiljke u okviru naše intermodalne distributivne lokacije dalje distribuiraju širom Evrope.

Kako navode, kompanija planira da “u potpunosti podrži ovaj koridor u budućnosti”.

– Kao što je nedavno pokazano, evropskom tržištu su potrebne alternative i nije moguće staviti fokus na samo 2 glavna koridora. Zato, na primer, intenzivno radimo i na razvoju koridora Gdanjsk, povezivanju ligurskih luka itd. – istakli su naši sagovornici.

Podeli na društvenim mrežama: