Zapadni Balkan se postupno približava potpunoj integraciji sa TEN-T mrežom
Balkanske države – Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija učinile su odlučujući korak ka povezivanju svojih transportnih mreža sa TEN-T mrežom. Potpisivanjem sporazuma na visokom nivou sa Evropskom komisijom u maju, ove zemlje su bliže potpunoj integraciji sa transportnom mrežom EU koja se može pokazati ključnom ne samo za povezanost već i za ekonomsku i političku integraciju, piše railfreigh.com.
– Potpisivanjem ovih sporazuma i našim predlogom za Evropski transportni koridor Zapadnog Balkana, postavljamo osnovu za integraciju transportne mreže Zapadnog Balkana u EU – rekla je komesarka za transport Adina Valean.
Proces povezivanja balkanske i transportne mreže EU podržava i Transportna zajednica, međunarodna organizacija koja uključuje sve zemlje članice EU, kao i zemlje koje bi trebalo da pristupe mreži.
Balkan-TEN-T integracija ne predviđa samo stvaranje efikasnih transportnih veza između Balkana i EU, već i između balkanskih država.
Kako navodi portal railfreight.com, „Zapadni Balkana je nedovoljno razvijen kada su u pitanju transport i mobilnost, jer su ekonomije država regiona u razvoju, a geopolitičke tenzije u prošlosti ostavljaju trag“. Navode i da je jedna od prepreka u povezivanju prirodni pejzaž regiona koji „još više komplikuje stvari, jer zahteva složen rad“.
U logističkom smislu, efikasna transportna mreža Zapadnog Balkana mogla bi da otvori nove mogućnosti za transport unutar Evrope i ka istoku i Kini.
Više investicionih planova trenutno je usmereno na Zapadni Balkan, a Ekonomski i investicioni plan EU (EIP) vodi put transformacije regiona i ima za cilj da podstakne dugoročni ekonomski oporavak, podrži zelenu i digitalnu tranziciju, podstakne regionalnu integraciju i konvergenciju sa EU. Evropska komisija ga je usvojila 2020. On takođe uključuje finansiranje infrastrukturnih projekata koji će doprineti ekonomskom rastu uključenih zemalja i dobrobiti stanovnika.
EIP ima neke vodeće železničke projekte koji će olakšati povezanost regiona od istoka prema zapadu i severa prema jugu i poboljšati priobalne železničke veze sa zaleđem.
Vodeći projekti u regionu uključuju:
Povezivanje istoka sa zapadom: Koridor X, železnička veza između Srbije i Hrvatske, Srbije i Bugarske, Srbije i Severne Makedonije. Koridor VIll između Skoplja i granice sa Bugarskom.
Povezivanje severa i juga: Koridor Vc koji povezuje glavne gradove srednje Evrope preko Sarajeva u Bosni i Hercegovini do luke Ploče na obali Jadrana. Ruta 4 koja povezuje Beograd i Podgoricu sa crnogorskom lukom Bar. Put 10 za povezivanje Beograda sa Prištinom.
Povezivanje priobalnih regiona: Ruta 2 koja povezuje glavne gradove Tiranu i Podgoricu i proteže se do luke Drač.
Prvi finansijski paket EIP-a odobren je početkom aprila 2022. godine. Finansiranje će biti obezbeđeno uglavnom iz Garancije za zapadni Balkan, koja bi mogla da podigne investicije do 20 milijardi evra. Dodatnih milijardu evra grantova EU moglo bi da se iskoristi za više od 300 kilometara železničkih linija u regionu.
Foto: Pixabay.com/NickyPe
