Rast izvoza i u martu – I dalje najviše izvozimo automobile, a uvozimo naftu

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za  period januar – mart  2017. godine iznosi 8.100,6 mil EUR što je porast od  14,7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 3510,2 miliona, i to je povećanje od 13,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 4590,4 miliona, što predstavlja povećanje od 15,5% u odnosu na isti period prošle godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 1080,3 miliona, što je povećanje od 22,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,5% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,8%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,3%); sledi Beogradski region (26,2%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,0%), Region Јužne i Istočne Srbije (14,4%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,5%(2075,3 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 34,5% (1289,6) i oprema, 10,0% (375,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,4 mil USD).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,3% (2754,0 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 18,5% (905,5), i oprema, 10,4% (510,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 14,8% (721,8 mil USD).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (575,6 mil USD), Nemačka (493,5), Bosna i Hercegovina (282,7), Ruska Federacija (223,0) i Rumunija (177,8).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (610,2 mil USD), Italija (490,2), Ruska Federacija (436,5), Kina (398,6) i Mađarska (223,7).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,1% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 403,7 mil USD, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi,  povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 586,6 a uvoz 182,9 mil USD za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 320,7%.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (384,7 mil USD), električne mašine i aparati (329,8), povrće i voće (179,5), žitarice i proizvodi od njih (173,1) i obojeni metali (168,9). Izvoz ovih pet odseka čini 33,0% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (410,6 mil USD), nafta i naftni derivati (299,1), električne mašine i aparati (243,6), medicinski i farmaceutski proizvodi (183,8) i prirodni gas (155,9), a njihov uvoz čini 26,4% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 14,9%.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1430,6 mil EUR, što čini povećanje od 21,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1871,2 mil EUR, što čini povećanje od 21,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 (67 mil USD);  drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (63 mil USD); na trećem mestu je izvoz kukuruza u vrednosti od 55 mil USD; izvoz novih spoljnih guma za automobile  iznosio je 33 mil USD; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 iznosio je 24 mil USD koliko je bio i izvoz rafinisanog bakra; sledi izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 sa 23 mil USD; izvoz cigareta koje sadrže duvan  vredeo je takođe 23 mil USD; izvoz smrznute maline iznosio je 22 mil USD; poslednje mesto pripada izvozu delova za rotacione mašine, sa 21 mil USD.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (103 mil USD) naš prvi uvozni proizvod.  Drugi po značaju je uvoz delova i pribor  za motorna vozila (83 mil USD). Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (44 mil USD). Na uvoz rude gvožđa, aglomerisane potrošeno je 42 mil USD. Uvoz lekova za maloprodaju vredeo je takođe 42 mil USD. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3, iznosio je 27 mil USD. Gasna ulja smouvezli za 22 mil USD. Koks i polukoks od kamenog uglja smo uvezli za 17 mil USD. Na uvoz ostalih električnih provodnika, za napon <1000V,  potrošeno je 16 mil USD. Poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica, sa  15 mil USD.