Bezbednost kamiona u saobraćaju – Na srpskim drumovima najviše nezgoda zbog BRZINE

U periodu od 2017. do 2021. godine u Republici Srbiji se dogodilo 640 saobraćajnih nezgoda sa smrtnim posledicama u kojima su učestvovala komercijalna vozila (teretna vozila i autobusi) i 13.238 saobraćajnih nezgoda sa učešćem komercijalnih vozila u kojima je bilo povređenih lica, pokazuje nedavno objavljen izveštaj Agencije za bezbednost saobraćaja „Bezbednost komercijalnih vozila u saobraćaju“.

Saobraćajne nezgode sa učešćem komercijalnih vozila, u kojima je bilo poginulih lica, čine 26% od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima. U takvim saobraćajnim nezgodama poginulo je 734 lica, a 21.015 njih je povređeno. To je oko 27% svih poginulih i oko 21% svih povređenih lica u saobraćajnim nezgodama.

Od ukupnog broja poginulih lica u saobraćajnim nezgodama sa učešćem komercijalnih vozila, 623 lica (85%) je poginulo u nezgodama u kojima je jedan od učesnika teretno vozilo, a 128 lica (17%) u nezgodama u kojima je jedan od učesnika autobus. 17 lica (2%) je poginulo u saobraćajnom nezgodama u kojima su učestvovali i kamion i autobus.

Zbog mase komercijalnih vozila, koja je u većini slučajeva veća od mase drugog učesnika u sudaru, većina lica koja pogine u tim saobraćajnim nezgodama nisu vozači i putnici u komercijalnim vozilima. Tako u sudarima sa teretnim vozilima 87% poginulih lica nisu poginuli u teretnom vozilu, dok se 77% poginulih lica u sudarima sa autobusima, u vreme nastanka nezgode nije nalazilo u autobusu.

Bez obzira na gore navedene podatke, ne znači da „krivica“, odnosno odgovornost za nastanak saobraćajne nezgode sa učešćem komercijalnih vozila, prvenstveno leži u odgovornosti ili pogrešnom manevru vozača komercijalnih vozila, ističe se u izveštaju ABS.

Trend broja saobraćajnih nezgoda

Analiza ABS pokazuje da u periodu od 2017. do 2021. godine trend smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i broja poginulih lica u saobraćajnim nezgodama sa učešćem komercijalnih vozila nije uspostavljen.

U 2018. godini je poginuo najveći broj lica u SN sa učešćem komercijalnih vozila, u posmatranom petogodišnjem periodu. Najmanje saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima je bilo 2019. godine. Broj saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima, u kojima su učestvovala komercijalna vozila ima trend rasta od 2017. do 2019. godine, dok je u 2020. godini došlo do smanjenja SN POV, prema procenama, usled epidemiološke situacije izazvane korona virusom.

Takođe, u Republici Srbiji su od 2019. godine započete obuke profesionalnih vozača, koji za obavljanje svog posla moraju imati stečen sertifikat o stručnoj kompetentnosti i kvalifikacionu karticu vozača, podseća Agencija za bezbednost saobraćaja.

Кo je nebezbedniji u saobraćaju: teretna vozila ili autobusi?

U saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima u kojima su učestvovala komercijalna vozila, u 86% nezgoda jedan od učesnika je bilo teretno vozilo, dok je u 16% nezgoda autobus jedini učesnik saobraćajne nezgode, pri čemu su u 2% učestvovali i teretno vozilo i autobus.

Međutim, kada se uzme u obzir učešće, tj. ukupan broj registrovanih teretnih vozila (276.500 u 2021.) u odnosu na ukupan broj registrovanih autobusa (11.111 u 2021.), može se zaključiti da autobusi imaju oko 5 puta veći rizik učešća u saobraćajnim nezgodama sa nastradalim licima nego teretna vozila.

U poslednjih 5 godina, uspostavljen je trend rasta registrovanih komercijalnih vozila, navodi se u izveštaju.

U saobraćajnim nezgodama sa teretnim vozilima, u proseku tek svaki osmi poginuli je putnik i/ili vozač teretnog vozila. U saobraćajnim nezgodama sa teretnim vozilima 46% poginulih su putnici i/ili vozači u putničkim automobilima, dok 25% poginulih čine pešaci. U saobraćajnim nezgodama sa autobusima, 39% poginulih su vozači i/ili putnici putničkog automobila. Pešaci čine 27% poginulih u saobraćajnim nezgodama sa autobusima. Vozači i/ili putnici u autobusu čine 23% poginulih lica u saobraćajnim nezgodama sa učešćem autobusa, odnosno svaki četvrti poginuli je vozač i/ili putnik autobusa.

Ko je odgovoran

U 2014. godini, od strane MUP – Uprave saobraćajne policije, ukinuta je obaveza opredeljivanja i evidentiranja podataka o izazivačima saobraćajnih nezgoda (izazvao: DA, NE i nepoznato), pre svega kod težih saobraćajnih nezgoda. Konačna odluka o izazivaču saobraćajne nezgode se donosi od strane SUDA koji vodi postupak (krivični ili prekršajni).

Međutim, na osnovu podataka iz uviđajnih dokumentacija, koje pripremaju i obrađuju pripadnici saobraćajne policije prilikom vršenja uviđaja saobraćajnih nezgoda, ne postoje izražene razlike u pogledu odgovornosti za nastanak nezgode između vozača komercijalnih vozila i ostalih učesnika u saobraćaju koji učestvuju u istim saobraćajnim nezgodama.

Umor vozača

Najčešći uticajni faktori koji doprinose nastanku saobraćajnih nezgoda sa teretnim vozilima i autobusima su neprilagođena i/ili prekoračena brzina (38% SN POG sa učešćem teretnih vozila i 33% SN POG sa učešćem autobusa) i propust vozača koji se odnosi na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije (23% SN POG sa učešćem teretnih vozila i 21% SN POG sa učešćem autobusa).

Umor vozača je široko prepoznat kao glavni faktor rizika koji smanjuje bezbednost na putevima i predstavlja pretnju, ne samo za vozače, već i svim učesnicima u saobraćaju.

U onlajn studiji koju je 2021. godine pokrenula European Transport Workers’ Federation (ETF), učestvovalo je oko 2.800 profesionalnih vozača koji saobraćaju na teritoriji Evrope. Sa njima su vođeni dubinski intervjui i radionice u kojima su, osim njih, učestvovali i predstavnici sindikata i naučni stručnjaci. Rezultati ankete pokazuju da oko dve trećine profesionalnih vozača redovno oseća umor tokom vožnje (66% anketiranih vozača autobusa; 60% anketiranih vozača kamiona).

Skoro trećina anketiranih vozača je priznalo da je zaspao/la tokom vožnje bar jednom u prethodnih dvanaest meseci (24% vozača autobusa; 30% vozača kamiona).

Međutim, tokom intervjua sa vozačima, utvrđeno je da se vozači generalno plaše prijavljivanja takvih incidenata, jer se plaše da bi to moglo imati posledice po njihov radni odnos. Stvarni obim problema bi mogao potencijalno biti mnogo veći. Uprkos prepoznavanju umora kao rizičnog faktora za nastanak nezgode i uprkos postojanju zakonodavstva na evropskom nivou o vremenu upravljanja vozilom i periodu odmora, ova studija pokazuje da je umor vozača veliki problem.

U Republici Srbiji, umor vozača kao uticajni faktor koji je doprineo nastanku saobraćajne nezgode sa poginulim licima se nalazi na jedanaestom mestu, od 85 uticajnih faktora koji figurišu u nezgodama sa komercijalnim vozilima (6% SN POG).

Podaci, takođe, pokazuju da je svaka deseta saobraćajna nezgoda sa poginulim licima u kojima su učestvovala komercijalna vozila nastala usled preticanja na mestu gde je to saobraćajnom signalizacijom bilo zabranjeno (“prelazak preko neisprekidane razdelne linije na kolovozu“).

Gde se događaju saobraćajne nezgode?

Saobraćajne nezgode sa poginulim licima, u kojima učestvuju teretna vozila se u 57% slučajeva događaju van naselja. Na državnim putevima se događa oko 79% svih saobraćajnih nezgoda sa smrtnim posledicama u kojima učestvuju teretna vozila.

Ako posmatramo kada se događaju nezgode, analiza ABS pokazuje da se, po mesecima, najveći broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim licima, u kojima su učestvovala teretna vozila, događa u julu, septembru i oktobru. Posmatrano po danima, najmanji broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima, u kojima učestvuju komercijalna vozila se dogodi nedeljom. U toku radne nedelje (ponedeljak-petak), najviše saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, u kojima učestvuju komercijalna vozila se događa petkom – što je takođe slučaj i sa saobraćajnim nesrećama sa povređenim licima.

Kompletan izveštaj o bezbednosti komercijalnih vozila u saobraćaju pogledajte OVDE.

(Naslovna foto: Pixabay, ilustracija)