Brže i jeftinije do uplata iz inostranstva – Ulazak Srbije u SEPA sistem benefit i za transportnu industriju

Podatak da se naša zemlja intenzivno priprema za ulazak u zajednički evropski sistem za plaćanja u evrima – SEPA i smo korak bliže pristupanju, dobra je vest za domaće transportne firme koji rade direktno sa klijentima iz Evropske unije.

Članstvo u SEPA znači brže transakcije, kao i niže provizije na uplate iz inostranstva. Iz Narodne banke Srbije nedavno su saopštili da je naša zemlja uradila sve što je bilo neophodno radi ispunjenja svih formalnih kriterijuma za učešće u SEPA području, kao i da se u kratkom roku očekuje mišljenje Evropske komisije i Evropskog platnog saveta o nacrtu aplikacije, nakon čega bi trebalo i da zvanično konkurišemo za prijem.

Ako imamo u vidu izazovne ekonomske okolnosti, kao i činjenicu da je prevoznički posao često na ivici isplativosti (naročito kada je reč o malim firmama), jasno je da preduzeća brinu o svakom evru.

– Troškovi prijema uplata razlikuju se u zavisnosti od banke koju prevoznik koristi, kao i od zemlje iz koje dolazi nalogodavac transporta. Primeri iz prakse su različiti i variraju od 5 do 35 evra  po uplati, a faktor koji još utiče na visinu ovih troškova jeste i iznos plaćanja – kaže Nikola Todorović iz kompanije invoitix, specijalizovane za finansiranje i fakturisanje u oblasti drumskog transporta.

Šta je SEPA i zašto je važna?

SEPA je inicijativa Evropske unije koja omogućava jednostavna, brza, sigurna i jeftina bezgotovinska plaćanja u evrima unutar 36 zemalja koje učestvuju u SEPA sistemu (osim zemalja EU tu su još Norveška, Island, Lihtenštajn i Švajcarska i druge manje zemlje poput Monaka, Andore, San Marina i Vatikana). Njen cilj je da uskladi pravila i procedure kako bi se platni promet između zemalja učesnica obavljao na isti način kao i u okviru jedne zemlje.

Za Srbiju, SEPA sistem je značajan jer olakšava finansijsku integraciju sa zemljama EU, posebno u kontekstu prilagođavanja evropskim standardima u oblasti finansijskih usluga. Kao najvažniji benefiti članstva u SEPA zoni, izdvajaju se niži transakcioni troškovi, smanjeno vreme obrade transakcija, kao i povećana transparentnost i konkurencija u platnom prometu.

Praksa pokazuje da su, uvođenjem SEPA sistema, troškovi međunarodnih transfera značajno smanjeni. Dok su pre toga iznosili između 1 i 2% vrednosti transakcije, sada su često sniženi na manje od 0,1%.

Postoje zemlje gde su ovi troškovi bili još izraženiji, budući da su tu banke naplaćivale i dodatne naknade za konverziju valuta, međunarodne SWIFT transakcije i administrativne troškove, što je uvećavalo troškove transakcija na preko 3% vrednosti transakcija.

Kada je reč o vremenu, prekogranične transakcije koje su pre SEPA sistema trajale nekoliko dana (često 3–5 dana), smanjene su na jedan radni dan, dok je SEPA Instant Credit Transfer omogućio realizaciju transakcija u realnom vremenu odnosno u svega nekoliko sekundi. Zbog svega ovoga, Evropska komisija je procenila da je SEPA generisala godišnje uštede od preko dvadeset milijardi evra na nivou cele Evropske unije.

Govoreći o koristima za našu privredu koje bi pristupanje SEPA sistemu trebalo da donese, iz Narodne banke Srbije za PlutonLogistics podsećaju da su troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU.

– Priključenje SEPA području i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana sa platnom infrastrukturom Evropske unije doprinelo bi smanjenju tih troškova – ističu.

Takođe, smatra se da će ukoliko se poveća digitalizacija plaćanja, odnosno ukoliko se plaćanja digitalizuju za 10 odsto na nivou regiona, to dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procenta.

– SEPA i prateće aktivnosti bi takođe trebalo da dovedu do snižavanja troškova doznaka. Prema oceni Svetske banke ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko 3% to će dovesti do ušteda od pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana – kažu iz NBS.

Kompanija invoitix ima sedište u Švacarskoj i kancelarije u 7 evropskih zemalja, među kojima je i Srbija. Tokom 2024. broje više od 192.000 odobrenih valuta, kao i preko 1.000 klijenata iz oblasti drumskog transporta na mesečnom nivou. Komentarišući koliko činjenica da Srbija nije deo zajedničkog evropskog sistema za plaćanja u evrima utiče na njihove klijente iz naše zemlje, Todorović kaže da to na prvom mestu znači veće troškove, ali i to da im nalogodavci iz Evrope otkazuju ture „jer i oni sami imaju troškove prilikom plaćanja na srpski devizni račun“.

Kada je reč o troškovima provizija, rekao bih da to definitivno više utiče na male firme, sa pa ili čak sa jednim vozilom. Kompanije sa većim ili velikim voznim parkom često angažuju više vozila za istog kupca, što dalje implicira da on uplaćuje više tura o jednoj transakciji, a to po jedinici definitivno znači niži trošak bankarskih transakcija, smatra Todorović.

Korišćenje korespondentske banke nekad može biti olakšavanju okolnost u pogledu visine troškova, ali to takođe znači i prolongiranje uplate, dodaje.

Srbija već ima sistem za instant plaćanja 

U vezi sa pristupanjem SEPA sistemu, Srbija je ispunila sve formalne kriterijume potrebne za članstvo. Usvojeni su odgovarajući propisi, a u saradnji sa relevantnim institucijama izrađen je nacrt aplikacije za pristup SEPA, koji je poslat na mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu. Nakon što stignu odgovori ovih institucija, biće analizirani rezultati i očekuje se da će Narodna banka Srbije uskoro podneti zvaničnu aplikaciju za članstvo, pojasnili su iz NBS.

– Važno je napomenuti da odluka o pristupanju predstavlja prvi korak, nakon kojeg je potrebno rešiti tehničko povezivanje banaka i drugih pružalaca platnih usluga sa panevropskim platnim sistemima – navode iz Narodne banke.

Dogovoreno je da se sve zemlje povežu sa sistemom za instant plaćanja Evropske centralne banke (TIPS).

– Prednost Srbije je u tome što je jedina zemlja u regionu koja već ima implementiran sistem za instant plaćanja, što omogućava lakše povezivanje sa sistemom Evropske centralne banke. Banke u Srbiji već primenjuju tehničke standarde koji su ključni za SEPA, što znači da neće biti potrebna velika tehnička prilagođavanja. Cilj je omogućiti brže i jeftinije međunarodne transakcije, sa instant plaćanjima koja bi bila obavljena u roku od nekoliko sekundi, umesto da traju do kraja narednog dana. Ova tehnička infrastruktura predstavlja veliku prednost za privredu i građane Srbije u pogledu brzine i troškova međunarodnih plaćanja – zaključuju.