Carina pojačala kontrolu porekla robe pri izvozu u Rusiju
Odlukom Vlade Ruske Federacije, na godinu dana je u Rusiju zabranjen uvoz niza poljoprivrednih proizvoda, sirovina i prehrambenih proizvoda poreklom iz EU, SAD, Kanade, Australije i Norveške. Obaveza carinske službe Srbije je da preduzme odgovarajuće mere u cilju adekvatne kontrole porekla robe koja se izvozi u Rusku Federaciju radi sprečavanja eventualnih zloupotreba, prenosi Uprava carine na svom sajtu.
To znači da u novonastaloj situaciji kada su na snazi ekonomske sankcije između EU i Rusije, carinska služba Srbije preduzima vanredne mere kontrole kako se ne bi dogodilo da neko zloupotrebi trenutak i pokuša da ’’prepakuje’’ neki evropski proizvod i tako ga izvozi u Rusiju, predstavljajući ga kao srpski. Uprava carina je potpuno spremna za ovakav izazov, jer se već susretala sa prekršajima koji podrazumevaju lažiranje porekla proizvoda. Sledeći stav i strategiju Vlade, carinska služba je preduzela niz mera koje bi trebalo da spreče potencijalne zloupotrebe a istovremeno omoguće nesmetan izvoz domaćih proizvoda. Poznato je da pored carinske, kontrolu robe vrše i druge za to nadležne službe, a kako postoji potreba da se taj posao organizuje na najefikasniji mogući način, inicirani su sastanci u cilju koordinacije rada svih službi uključenih u izvozni postupak. U saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i Privrednom komorom Srbije, Uprava carina neprestano radi na obaveštavanju poslovne zajednice o obavezama i pravilima koja važe za izvoz u Rusiju.
U cilju sprečavanja eventualnih zloupotreba, Uprava carina je, u okviru svojih nadležnosti, pojačala kontrole kada je u pitanju poreklo robe, posebno robe koja je izvezena u Rusku Federaciju u prethodnom periodu, a najpre one koja je izvezena od trenutka stupanja na snagu Ukaza do danas. Naloženo je svim carinarnicama da sprovedu sve neophodne mere kontrole utvrđivanja srpskog preferencijalnog porekla u postupku izvoza u Rusku Federaciju onih proizvoda na koje se odnosi zabrana. Takođe je važno napomenuti da se poštuju sve preporuke EU i da nisu uvedene nikakve dodatne subvencije za izvoz u Rusiju. Kada je, pak, reč o izvozu srpskih proizvoda na rusko tržište, situacija je tu nepromenjena i on se odvija nesmetano na osnovu pomenutog Sporazuma o slobodnoj trgovini. Izvoz životnih namirnica iz Srbije u Rusiju je beležio rast i pre novonastale krize, a srpskim proizvođačima je to dugi niz godina – konkurentska prednost. Ne postoji realni osnov za uverenje da će Srbija zloupotrebiti novonastalu situaciju, jer to nije činila ni tokom punih 14 godina koliko je na snazi Sporazum o slobodnoj trgovini sa tom zemljom.
Ipak, ne treba zaboraviti činjenicu da je kapacitet domaće proizvodnje i prerađivačke industrije ograničen, te da Srbija nije u mogućnosti da u kratkom roku osetnije poveća izvoz. Podaci koji su dostupni javnosti pokazuju da iako, sa naše tačke gledišta, izvoz u Rusiju jeste velik, gledajući iz svetke perspektive, te količine su zanemarljive. Na primer, zemlje Evropske unije su u 2013. godini u Rusiju izvezle robu u vrednosti od 119,8 milijardi evra, dok je Srbija izvezla robu u vrednosti od svega 1,2 milijarde evra.
Kada je reč o izvozu hrane i poljoprivrednih proizvoda, EU je u 2013. godini izvezla robu u vrednosti od 11,8 milijardi evra, dok je Srbija izvezla robu u vrednosti od 108 miliona evra. U oba slučaja vidi se da je vrednost izvoza EU u Rusiju prosečno oko 100 puta veća od srpskog izvoza na isto tržište. Uprava carina nema nikakvih dilema kada je u pitanju odnos prema izvozu u Rusku Federaciju, jer će se kao i u slučaju izvoza na druga tržišta, primenjivati isti principi, a to znači poštovanje pravila i standarda koje smo prihvatili prilikom zaključivanja pomenutih Sporazuma o slobodnoj trgovini.
