Slobodna zona Apatin se širi i na Sombor – Planirani obim proizvodnje u narednih 5 godina 280 mil EUR
Odbornici SO Apatin su na 10. sednici, održanoj u 27. septembra, usvojili predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o osnivanju Slobodne zone “Apatin”, kao i predloženi amandman na ovu Odluku.
Sa 25 glasova za, odbornici su odlučili da se Slobodna zona proširi i ukupno obuhvati tri mesta, od čega dva u Apatinu i jedno u Somboru. Prvo je područje Luke i RTC-a, drugo Blok 61, a treće, koje se nalazi u Somboru, područje firme “Kalcedonija”. Ukupna površina Slobodne zone iznosi 1.218.618 kvadratnih metara.
Prema rečima Miloša Đerića, koji je u ime predlagača obrazložio razloge za izmenu Odluke o osnivanju Slobodne zone “Apatin”, do proširenja je došlo kako bi se izašlo u susret firmi “Lumberlajn” doo Apatin koja će u Bloku 61 izgraditi drvoprerađivački i pogon za izradu pločastog nameštaja. U Slobodnu zonu je uvrštena i firma “Kalcedonija”, s obzirom na to da isti konzorcijum, “Fleš Srb” namerava da izgradi pogon na području Robnotransportnog centra.
-Italijanska kompanija “Fleš Srb” u čijem sastavu je “Kalcedonija” će graditi tekstilni pogon u RTC-u. Zahvaljujući njima ispunili smo uslov za Slobodnu zonu – da investicija bude vredna najmanje tri miliona evra i da se zaposli najmanje 100 radnika. U dogovoru sa direktorom Uprave za slobodne zone, došli smo do rešenja da se dva mesta nalaze u Apatinu, a treće, kao podzona u Somboru, područje firme “Kalcedonija”, obrazložio je predloženi amandman predsednik opštine Živorad Smiljanić.
Za pet godina 1.000 radnika u Slobodnoj zoni?
Odbornici su dali pozitivno mišljenje i na Elaborat o ekonomskoj opravdanosti određivanja područja Slobodne zone „Apatin“, koji je obrazložio Branislav Malagurski, direktor Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća. Prema njegovim rečima, u Elaboratu je dokazano da Slobodna zona “Apatin” može naći uporište u svim strategijama RS, da privreda Apatina ima potrebu za ovakvom zonom, te da postoji zainteresovanost investitora za ulaganja u Slobodnu zonu.
-Postoji infrastrukturna povezanost, drumska, železnička a izgradnjom luke i rečna, sedam investitora je, do sada, izrazilo spremnost da investira u ovoj zoni. U narednih pet godina investicije bi trebalo da dosegnu sumu od 76 miliona evra, od čega su čak tri četvrtine inostrane. Srbija, odnosno opština bi u pet godina trebalo da u logistiku ulože oko 20 miliona evra.
Planirani obim proizvodnje u narednih pet godina bi trebao da bude oko 280 miliona evra, od čega bi čak 200 miliona ili 70 odsto bio izvoz. U istom, petogodišnjem periodu posao bi, po procenama, u Slobodnoj zoni trebalo da dobije oko 960 radnika, plus oko 180 kod kooperanata, tako da postoji ekonomska opravdanost da se uloži ovih 121 hektar u Slobodnu zonu da bi se privuklo 97 miliona evra investicija, od čega 76 miliona stranog kapitala.
Kvadratni metar Slobodne zone bi, dakle, trebao da privuče oko 200 evra investicija, što je veoma povoljno, naveo je Malagurski i zaključio da plan koji je opširno predstavljen u Elaboratu, realno može i da se ostvari, te da je svih 11 slobodnih zona, koliko ih ima u Srbiji, pokazalo ekonomsku opravdanost, jer privlače više investitora nego teritorije van
Na sednici je usvojen i predlog odluke o izmeni i dopuni Odluke o građevinskom zemljištu. Po ovoj odluci, budući investitori poslovnih i industrijskih objekata neće biti u obavezi da građevinsko zemljište plate u roku do 15 dana, kao što je to predviđeno Odlukom, već će način i rokove plaćanja utvrđivati Opštinsko veće, u dogovoru sa tim investitorima. Odbornici su usvojili i Ugovor o osnivanju Društva sa ograničenom odgovornošću Drumski i rečni terminal Apatin, o čemu je prisutne informisao predsednik Smiljanić, koji je najavio i skoro raspisivanje tendera za izgradnju luke. Takođe je naveo i da su predstavnici firme za preradu ribe “Delamaris” iz Izole u Sloveniji, prilikom posete Apatinu, izrazili interesovanje da investiraju u Slobodnu zonu, u koju bi dislocirali firmu iz Slovenije u Srbiju.
