Lučki kran vredan 6,4 mil EUR stigao u “Port of Adria” – Uz sanaciju Gata 1, “Global” ispunjava investicioni program
Novi mobilni lučki kontejnerski kran proizveden u halama renomirane nemačke kompanije “Liebherr”, dopremljen je u “Port of Adria”. Ukupne nosivosti 70 tona, sa dosegom od 42 m prema moru, odnosno 14 m na kopnu i opcijom da obavlja istovar dva kontejnera istovremeno, ovaj kran omogućava servisiranje većih kontejnerskih brodova. Ukupna vrednost krana je 6,4 mil EUR, i predstavlja jednu je od poslednjih stavki iz obaveznog investicionog programa koji realizuje “Global Ports Holding“, većinski vlasnik “Port of Adria“. Kompletan investicioni program biće ispunjen nakon rekonstrukcije južne obale Gata 1, koja će početi uskoro.
Kompanija će na ovaj način značajno povećati produktivnost i efikasnost pretovara kontejnerske robe, te pozicionirati barsku luku među vodeće luke na Mediteranu, što je dugoročni cilj, navedeno je u saopštenju kompanije.
– U prethodnom periodu realizovali smo ukupno 11 investicija, vrednih 10,4 mil EUR. Ulagali smo u veoma važne sisteme sigurnosti i bezbednosti, u kadar i u opremu. Nabavili smo dva nova mobilna lučka krana, opremu i mehanizaciju za transport kontejnera i generalnih tereta, kolsku vagu. Nedavnim dobijanjem građevinske dozvole stvorili su se uslovi za realizaciju projekta rekonstrukcije južne obale Gata. Ta investicija zaokružiće investicioni ciklus obećan u privatizacionom procesu, sa dodatnih oko 3 mil EUR – naveo je Sedat Kara, izvršni direktor “Port of Adria”.
U finansiranje dela investicionog programa uključila se i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je i jedan od akcionara “Global Ports Holding”-a.
– EBRD prati aktivnosti “Global Ports Holding”-a u Crnoj Gori od trenutka preuzimanja kompanije Kontejnerski terminal i generalni tereti, pre tri godine. Na osnovu do sada ostvarenog, uvereni smo da je u pitanju izuzetno dobra kompanija, sa velikim potencijalom za rast. Nakon temeljne analize koju je sprovela Banka, započeli smo proces odobravanja finansijske podrške za deo investicionog programa. To se pre svega odnosi na rekonstrukciju obalnog zida. Banka insistira na poštovanju najviših korporativnih standarda, uključujući zaštitu životne sredine. “Global Ports” i “Port of Adria” su do sada poštovali te standarde. Verujemo da se takav pozitivan odnos neće promeniti u budućnosti – kazao je Giulio Moreno, šef kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Crnoj Gori.
Predsednik Tenderske komisije za privatizaciju Vlade Crne Gore Branko Vujović istakao je da je investitor ispunio obaveze iz socijalnog programa isplativši otpremnine vredne 6,5 mil EUR radnicima koji su iskoristili pravo dobrovoljnog raskida radnog odnosa, napominjući da su to najveće do sada isplaćene otpremnine u Crnoj Gori.
– Što se tiče investicija, sa opremom koja je upravo pristigla, ispunjenost investicionih obaveza je 76%. Preostala je još jedna investicija koja se tiče sanacije obalnog zida. Ta investicija nije mogla do sada da se realizuje jer je dozvola za gradnju dobijena pre neki dan zbog lokalnih administrativnih problema i duge procedure. Međutim, sada očekujemo da se ubrza postupak sanacije obalnog zida i da investicija bude u celosti završena. Time se ispunjavaju sve obaveze koje je investitor imao iz ugovora o kupoprodaji akcija – rekao je Vujović.
U periodu nakon privatizacije, zarade zaposlenima su uvećane 35% i redovno se isplaćuju. Kompanija nema zaostalih dugova za poreze i doprinose. Kontejnerski pretovar beleži kontinuirani rast i za 30% je veći u odnosu na period pre privatizacije. Nakon dve godine rasta, obim pretovara generalnih tereta u 2016. godini je opao, usled promena u radu “Železare Smederevo“, koja je jedan od značajnih partnera. Sa završetkom investicionog ciklusa stiču se uslovi za bolje pozicioniranje na tržištu, stoji u saopštenju.
Iako je primarna delatnost kompanije pretovar tereta, “Port of Adria” je u prethodnom periodu prihvatila sedam kruzer brodova, preko kojih je u Crnu Goru došlo 8.660 putnika iz Velike Britanije, čime se dao značajan podsticaj lokalnom turizmu i ekonomiji.
