Kada je izdata prva vozačka dozvola na svetu?
Vozačka dozvola stara je ni manje ni više nego 133 godine! U Francuskoj su prve vozačke dozvole izdate 1899. godine, a u Velikoj Britaniji je vozačka dozvola obavezna od 1904. godine. Ipak, prvu dozvolu za upravljanje automobilom posedovao je jedan vozač iz Nemačke.
Kada je sve počelo? Odgovor na tu misteriju daje muzej Mercedes-Benza u Štutgartu. Prvi ovakav dokument je izdat 1888. godine Karlu Bencu, koji je zajedno sa Gotlibom Dajmlerom stvorio, danas čuvenu, automobilsku imperiju.
Benc je morao da nabavi dozvolu, jer su se stanovnici žalili na buku i smrad, koje je njegov patent proizvodio. Vlasti u Manhajmu izdale su mu dozvolu da testira svoje motorno vozilo na tadašnjim putevima.
Pojedinačna odobrenja ovakvog tipa, izdavala su se i u drugim gradovima Evrope do početka 20 veka. Prva zemlja koja je zakonom uvela obavezu posedovanja vozačke dozvole je Velika Britanija, 1903. godine. U SAD-u se prve dozvole takođe izdaju od 1904. godine.
Nemačka je službene vozačke dozvole uvela 1909. godine.
Obavezna licenca za vozače stupila je na snagu 1. januara 1904. nakon što je Zakon o motornim vozilima 1903. dobio kraljevsku saglasnost u Velikoj Britaniji. Svaki vlasnik automobila morao je da registruje svoje vozilo kod lokalne vlasti i da na zahtev dokaže registraciju svog vozila. Minimalna kvalifikovana starost bila je postavljena na 17 godina. „Vozačka dozvola“ je svom vlasniku dala „slobodu na putu“ sa ograničenjem brzine od najviše 32 km / h. Obavezna obuka uvedena je 1934. godine, donošenjem Zakona o drumskom saobraćaju.
Prvi vozač u Srbiji
Nije prošlo puno vremena otkako je Karl Benc patentirao prvi automobil u Nemačkoj, a kompanije koje su pravile „čudesna vozila“ u to doba, se još mogle nabrojati na prste jedne ruke, a u Srbiju je stigao prvi auto! Kupio ga je oficir i sin bogatog trgovca Boža Radulović, Beograđanin. Elem, taj automobil je u Beograd, na železničku stanicu stigao 3. aprila 1903! Boža je prvi automobil video nekoliko meseci pre toga u Beču i odmah je naručio jedan.
Iako oficir, ipak se nije usudio da sam upravlja „tom strelom“, pa je fabrički mehaničar i vozač, koji je išao uz automobil da obuči kupca veštinama neophodnim za upravljanjem ovog vozila na četiri točka, obučio čuvenog beogradskog fotocinkografa Sretena Kostića, koji tako postaje prvi srpski vozač! Prvi srpski šofer Sreten Kostić je kasnije postao šofer kralja Petra, pa sina kralja Nikole. Kostić je osnovao i Udruženje beogradskih šofera, i prvu auto-školu.
Međunarodne vozačke dozvole
S obzirom na međunarodnu cirkulaciju motornih vozila, 1909. godine prepoznata je potreba za kvalifikacijama, ispitima i ovlašćenjima za međunarodnu vožnju. Pojam „međunarodne vozačke dozvole“ prvi put je unet u međunarodnu konvenciju 1929. godine. U Aneksu 6 „Konvencije o drumskom saobraćaju“, Ženevske konvencije iz 1949. godine standardizovana su pravila o putevima, putnicima, znakovima, vozačkim dozvolama i slično. Precizirano je da nacionalne „vozačke dozvole“ treba da budu ružičaste boje i da „međunarodna vozačka dozvola“ za vožnju u većini zemalja treba da ima „sive“ korice sa belim stranicama i da će „cela poslednja stranica biti ispisana na francuskom“.
