Molim da pojasnite najvažnije rokove koji se spominju u CMR konvenciji?

Question

marko · Accepted Answer

Provera isporučene robe i protest

U skladu sa čl. 30 CMR, primalac je u obavezi da proveri pristiglu robu i da ukoliko postoji šteta ili zakašnjenje u isporuci uloži protest. Neophodno je obavestiti prevoznika o vrsti i veličini štete. Protest mora biti uložen od strane primaoca u slučaju gubitka ili oštećenja robe (čl. 30 st. 1 i 2 CMR). Protesti od strane drugih lica, uključujući pošiljaoca, nemaju pravnog efekta. Takvo ograničenje CMR konvencija ne predviđa u slučaju zakašnjenja u isporuci (čl. 30 st. 3 CMR)¹.

Vidljive i nevidljive štete i vreme u kom je potrebno uložiti protest kod gubitka/oštećenja

Vidljiva šteta – uočljiva je upotrebom dužne pažnje uobičajenim pregledom prilikompreuzimanja robe na prevoz / isporuke. Ta se šteta može utvrditi vizuelno, mirisom ili na temelju težine.
Sve ostale štete smatraju se nevidljivim štetama.
Da li je neka šteta vidljiva ili nevidljiva prosuđuje se prema okolnostima (objektivnim/subjektivnim) svakog pojedinačnog slučaja.

Zastara i reklamacija

Institut zastare predstavlja pravni princip koji ograničava vremenski period unutar kog pojedinac mora pokrenuti potraživanje pred sudom. Nakon isteka tog perioda, potraživanje postaje zastarelo i pojedinac više nema prava da pokreće pravne postupke u vezi sa istim.

Zastarelost prava na pokretanje postupka u vezi sa prevozom koji podleže CMR konvenciji je uređen u čl. 32 CMR, bilo potraživanje ugovore ili izvanugovorne prirode. To se odnosi na sva potraživanja iz ugovora o prevozu. Čl. 32 CMR ne uređuje samo zastaru za odštetne zahteve zbog odgovornosti prevoznika, već i zahteve koje prevoznik ima, npr. za vozarinu, dangubninu, naknadu troškova, regresni zahtevi prema potprevoznicima.

Početak i trajanje zastarelosti

Po pravilu, rok zastarelosti prava na pokretanje postupka u vezi sa prevozom po CMR konvenciji je godinu dana. U slučaju da je šteta prouzrokovana namerom ili takvim propustima koji se po postupku nadležnog suda smatraju namernim, rok zastarelosti je tri godine (čl. 32, st. 1 CMR). U zavisnosti od okolnosti, period počinje da teče od dana isporuke robe (u slučaju delimičnog gubitka, oštećenja ili zakašnjenja (čl.32 st. 1 tačka a CMR) ili od tridesetog dana od isteka dogovorenog roka isporuke ili ako rok isporuke nije dogovoren onda po isteku šezdesetog dana nakon preuzimanja robe od strane prevoznika (u slučaju potpunog gubitka (čl. 32 st. 1 tačka b CMR)). Prema čl. 32 st. 1 tačka c CMR, rok zastare u ostalim slučajevima počinje da teče nakon isteka 3 meseca od zaključenja ugovora o prevozu.

Rokovi za pokretanje spora prema CMR konvenciji:

Jedna godina (Pravilo, osnovni princip)
Tri godine (čl. 29)

Početak roka za pokretanje spora, st. 1:

Delimični gubitak, oštećenje ili zakašnjenje o dana nakon isporuke
Potpuni gubitak, dan nakon 30 dana od isteka ugovorenog roka; ukoliko rok nije ugovoren, 60 dana od trenutka preuzimanja
Kod ostalih (daljih) šteta, 3 meseca nakon zaključenja ugovora o prevozu, dan nakon

Primer 1: Oštećena roba je isporučena 02.03. Rok za pokretanje spora počinje na 03.03, dan nakon isporuke robe, jer dan isporuke se ne računa u skladu sa čl. 32 st. 1 poslednja rečenica

Reklamacija i zaustavljanje roka za pokretanje spora

Tipično za transportno pravo je tzv. Reklamaciona procedura koja ima efekat zaustavljanja roka za pokretanje spora. Prema čl. 32 st. 2 CMR, rok zastarelosti se zaustavlja pisanim saopštenjem/reklamacijom do dana kada prevoznik odbije reklamaciju pismeno i vrati priložena dokumenta. Ukoliko je reklamacija delimično prihvaćena, rok zastare nastavlja da teče samo za onaj deo potraživanja koji je u sporu. Dalje reklamacije koje se tiču iste štete ne mogu da zaustave rok zastare. Čl. 32 st. 2 CMR se tiče pitanja odštetnih zahteva za štete prema prevozniku dok npr. za zahteve za plaćanje vozarine pitanje prekidanja roka zastare se uređuje pravom nadležnog suda u skladu sa čl. 32 st. 3 CMR ².

Obustavljanje roka za pokretanje spora kod odštetnog zahteva prema prevozniku, st. 2: između prve reklamacije/pismenog zahteva i pismenog odbijanja od strane prevoznika!

Primer 2: isporuka robe na 02.03.07, početak roka za pokretanje spora na 03.03.07, a istek roka sa protekom 02.03.08. Pismenim odštetnim zahtevom, npr. pristiglom kod prevoznika 10.05.07 i njegovim pismenim odbijanjem na 09.07.07, isticanje roka za pokretanje spora je na 2 meseca zadržano, tako da rok za pokretanje spora ističe tek na 02.05.08.

Pretpostavka gubitka čl. 20 CMR

Rok isporuke iz čl. 20 CMR se odnosi samo pravo pošiljaoca ili drugog lica ovlašćenog da raspolaže robom da smatra da je roba izgubljena, ako nije isporučena:

kod ugovorenog roka: rok isporuke + 30 dana
bez ugovorenog roka: 60 dana od dana preuzimanja
nakon roka isporuke: odštetni zahtev u skladu sa čl. 17 i čl. 23 i zahtev za obaveštenjem ako se roba pronađe

Čak ako prevoznik i zna gde se i kod koga roba nalazi, a nije je u dogovorenom roku ili nakon isteka roka predviđenog u čl. 20. st. 1. CMR u stanju predati primaocu, radiće se o potpunom gubitku ili, ako je samo deo robe izgubljen, o delimičnom gubitku robe. Upravo taj propis uspostavlja granicu između gubitka robe i zakašnjenja, jer bi se u suprotnom, dok se god zna gde je roba, bez obzira na to koliko je prekoračen rok isporuke, radilo o šteti zbog zakašnjenja ³.

Čl. 20 st. 1 CMR predviđa neosporivu zakonsku pretpostavku za gubitak robe. To znači da prevoznik nema mogućnost da pokaže da je mogao da isporuči robu nedelju dana posle isteka ovih 60 dana. Smisao ove odredbe postaje jasniji kada shvatimo da mora da postoji izvesnost od trenutka kada ovaj rok od 30 ili 60 dana istekne. Tako ovlašćeno lice stiče mogućnost da izda opet nalog, npr, da naruči zamensku isporuku, koja, naravno, u slučaju jedinstvenosti stvari, npr, posebno proizvedenog, jedinstvenog dela za neku mašinu nema smisla. U ovom slučaju lice lice, posebno ako zna lokaciju robe, će pre da sačeka isporuku robe i onda da uputi odštetni zahtev za zakašnjenje u isporuci.

SUMARNO:

Za više informacija kontaktirajte Generali Osiguranje

________________________________________________

Barbara Klett, Die Haftung im internationalen Strassengüterverkehr nach CMR, (Zürich, Strassenverkehr / Circulation routière 1/2017), str. 28
Barbara Klett, Die Haftung im internationalen Strassengüterverkehr nach CMR, (Zürich, Strassenverkehr / Circulation routière 1/2017), str. 29
Videti bliže Radionov, Nikoleta, Osnova i vrsta odgovornosti prijevoznika za štetu u cestovnom prijevozu stvari // Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, (1998), str. 208