„Just in Time“ više niko ne može da garantuje – Da li se menadžeri u lancima snabdevanja polako vraćaju na „Just in Case“

Češka vlada odlučila je da ponovo uvede privremene kontrole na državnoj granici sa Slovačkom. Zbog tihog štrajka mađarskih carinika potpuni kolaps na Horgošu. Ruska vlada uvela je zabranu drumskog transporta robe za kompanije iz zemalja koje su uvele transportna ograničenja protiv Rusije.

Ovo je samo mali broj vesti koje oslikavaju realnost nadovezanu na poremećaje posle pandemije korona virusa. Ništa bolje nije ni na prugama, moru i u vazduhu. I tako nekoliko godina unazad, a koliko će unapred niko ne može da predvidi.

Usled takve globalne situacije koja je potpuno prodrmala lance snabdevanja, sve glasnije se govori da uslugu „Just in Time“ više niko ne može da garantuje. Just in Time (baš na vreme) logistika je decenijama standardni pristup upravljanju zalihama i odnosima sa dobavljačima. JIT označava model u kome  su sirovine, zalihe, rezervni delovi i roba dostupni u trenutku. Sirovine i delovi stižu pravo na proizvodnu traku bez stvaranja zaliha. Globalizacija lanaca snabdevanja omogućila je da zalihe stižu tačno kada su potrebne – i to ne ranije.

• MOŽDA VAS INTERESUJE: Talasi koji menjaju kurs – Kako će se kretati cene vozarina i kuda plovi pomorska industrija?

Pandemija COVID-19 napravila je neviđeni pritisak na Just in Time logistiku, a rat na evropskom tlu zadao, čini se, poslednji udarac. Preduzeća više ne mogu da računaju na dobavljače ili špeditere i njihovu sposobnost da mogu da ispoštuju potrebne rokove. Postavlja se pitanje da li je opravdano vraćanje na stariji, konzervativniji pristup upravljanju zalihama – „Just in Case“ (za svaki slučaj)?

JIC je logistička strategija u kojoj preduzeća odlučuju da drže veliki višak gotovih zaliha i sirovina pri ruci kako bi izbegla suočavanje sa neočekivanim problemima u lancu snabdevanja. To je konzervativan pristup upravljanju zalihama gde se troškovi skladištenja viška zaliha smatraju poželjnijim od rizika smanjenja prodaje zbog nedostatka robe.

Dok je sveta biće i promena

O situaciji u lancima snabdevanja kao i o prognozama za naredni period bilo je reči na logističkoj konferenciji “Put ka oporavku: Budućnost globalnog lanca snabdevanja“ održanoj krajem septembra u Beogradu. Bila je to jedinstvena prilika da se od direktora najvećih transportno-logističkih kompanija u Srbiji uživo čuje kako su se globalne prilike odrazile na domaći teren.  Panelisti su se saglasili da su vremena izuzetno izazovna i da situacija nikad nije bila složenija. Ipak, roba će se od tačke A do tačke B uvek prevoziti, a sad pod kojim uslovima i po kojoj ceni ostaje da se vidi.

Nebojša Mandić, CEO Intereuropa Logističke usluge Beograd, kaže da je prednost srpskih logističara ta što su usled najrazličitijih kriza prethodnih decenija veoma prilagodivi i spremniji za nove izazove.

– Intereuropa je, mogu da kažem, optimistična i mi nismo odustali od investicija. Posebno u Srbiji koju grupacija vidi kao ključno tržište za razvoj poslovanja. Tačno je da klijenti za koje pravimo nove logističke centre revidiraju svoje poslovanje, ali nisu odustali od logističkih usluga. Zajedno sa klijentima pronalazimo prihvatljivo rešenje za njih, njihove kupce, pa i za nas kao provajdere – objasnio je Mandić.

Popunjenost njihovih skladišnih kapaciteta u Srbiji, govori u prilog tome da se kompanije sve više odlučuju za formiranje zaliha, kako bi ublažile efekte sve dužeg tranzitnog vremena i neizvesnije cene transportnih usluga.

Velizar Perunović, direktor prodaje u kompaniji Milšped, kaže da uslugu “Just in Time” u ovakvim uslovima i po “što nižoj ceni” ne može niko više da organizuje.

– S tim u vezi i logističari i klijenti menjaju svoje strategije i pogled na upravljanje zalihama. Svedoci smo da je pritisak na skladišni prostor veći nego ikad. Svi skladišni kapaciteti kompanije Milšped su gotovo popunjeni iz tog razloga nastavljamo planirane investicije. Milšped započinje gradnju novog  objekta od oko 30.000 kvadrata čime će ukupni skladišni kapaciteti kompanije biti više od 350.000m2 – naveo je Perunović.

Iz kompanije NELT poručuju da se i u ovoj situaciji pokazalo koliko je neophodno preventivno delovati.

– Kompanija se još pre nekoliko godina odlučila za digitalizaciju poslovanja i automatizaciju usluga. Automatizacija i digitalizacija su postale ključno sredstvo za postizanje vidljivosti lanca snabdevanja u skladištima i veću efikasnost. Smatram da su sada tehnološke inovacije u logistici neophodne više nego ikad. Dodao bih i naša ulaganja u energetsku održivost  – izjavio je Vuk Mijanović, šef lanca snabdevanja u kompaniji NELT, i dodao još jednu važnu stavku u savremenim lancima snavdevanja – multimodalnost.

Miljanović je najavio da NELT nastavlja da ulaže u mrežu suvih luka, a uskoro će moći da iznesu više informacija o novim intermodalnim projektima.

Tržište logističkih nekretnina u Srbiji

Potražnja za skladišnim kapacitetima u Srbiji i interesovanje investitora i dalje rastu, donoseći nova otvaranja, kao i nove najave velikih projekata, pokazuje izveštaj konsultantske kuće CBRE objavljen u julu 2022. godine.

Prema podacima te analize, cene zakupa distributivnih skladišta ostaju stabilne, na nivou od 4,25 EUR/m2 (prime rents), što je brojka koja je aktuelna već nekoliko kvartala. Prateći isti trend, cene zakupa za kapacitete nižeg kvaliteta, takođe su ostale na istom nivou, u rasponu od 1,50 do 3,50 EUR po kvadratu.

Druga četvrtina 2022. donela je nekoliko novih otvaranja na beogradskom tržištu industrijskih nekretnina – uglavnom je reč o distributivnim skladištima i proizvodnim objektima lake industrije, čime je broj kvadrata povećan za 22.000, te dostignut nivo od ukupno 1.033.000 m2.