Kako je Srbija trgovala sa svetom u prvoj polovini 2024. godine?

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini 2024. iznosila je nešto manje od 33,5 milijardi evra, što je rast od skromnih 0,7% u odnosu na uporedni period prošle godine. Izražen u evrima, izvoz je bio na neznatno višem nivou nego lani, dok je uvoz porastao malo više od 1%. Na prvom mestu liste spoljnotrgovinskih partnera i dalje je Nemačka.

Uvećan spoljnotrgovinski deficit Srbije 

Izražena u evrima, spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu januar-jun iznosila je 33.489,1 miliona evra, što je rast od 0,7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Kako je objavio je Republički zavod za statistiku, izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 14.603,9 miliona, što  što čini povećanje od 0,1% u odnosu na isti period prethodne godine. U isto vreme, uvezeno je robe za 18.885,2 miliona evra, što predstavlja povećanje od 1,3% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit je iznosio 4.281,3 miliona evra, što je povećanje od 5,6 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 77,3%, što je smanjenje u odnosu na prvu polovinu 2023. kada je iznosila 78,2%.

Najviše izvezeno proizvoda za reprodukciju

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,2%, slede roba za široku potrošnju, 25,3% i oprema, 12,5%.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 54,1%, slede roba za široku potrošnju, 20,7% i oprema, 13,3%. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,8% .

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,9% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri

Na spisku najvećih spoljnotrgovinskih partnera su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Kina i Mađarska u koje je najviše izvezeno robe, dok je najviše uvezeno iz Nemačke, Kine, Italije, Turske i Mađarske.

– Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, pića, nafte i naftnih derivata i električne energije. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 2.153,2, a uvoz 739,2 miliona evra – navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja – Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Švedskom, Hrvatskom, Bugarskom, Češkom, Albanijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, pa Turskom, Italijom, Nemačkom, Ruskom Federacijom, Holandijom, Poljskom, Mađarskom, Belgijom, Kazahstanom, Španijom, Azerbejdžan, Slovenijom, Francuskom, Švajcarskom, Austrijom, Grčkom, Danskom, SAD-om …

Čime se trgovalo

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, izvoz prvih pet odseka čini 35% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,6 procenata ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,2 procenta.

Prvih pet stavki u izvozu su – električne mašine i aparati, obojeni metali, metalne rude i otpaci metala, pogonske mašine i uređaji  i proizvodi od kaučuka.

Podaci za jun

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni u junu, izvezeno je robe u vrednosti od 2.413,8 miliona evra, što čini smanjenje od 3,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.172,2 miliona evra, što je povećanje od 1,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (149 miliona dolara). Drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (126 miliona dolara), treće mesto je izvoz rafinisanog bakra, sa 85 miliona dolara, sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile, sa 46 miliona dolara, a na poslednjem je izvoz električne energije sa 41 milion dolara.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta prvi srpski uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju, na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa, četvrtom – uvoz delova turbomlaznih motora i poslednje mesto zauzima uvoz električne energije sa 39 miiliona dolara.

Više podataka možete pronaći OVDE.

Foto: Pixabay/Rade Dr. (Beograd, ilustracija)

• DA LI PRATITE NAŠU RUBRIKU IZVOZNICI?