Kina pretekla Nemačku – Ovo su konačni rezultati robne razmene Srbije u 2024!
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do decembra 2024. godine iznosila je 68.189,6 miliona evra, što predstavlja rast od 4,1% u odnosu na isti period prethodne godine, izvestio je Republički zavod za statistiku.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 29.162,1 miliona, što je čini rast od 1,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 39.027,5 miliona, što predstavlja povećanje od 5,9% u odnosu na isti period prošle godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 9.865,4 miliona, što je povećanje od 19,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 74,8% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,7%.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,3% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 4.490,3 a uvoz 1.660,5 miliona evra. Suficit je 2.829,8 miliona evra, koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, električne energije i drumskih vozila, dok je pokrivenost uvoza izvozom 270,4%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Švedskom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, Moldavijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).
Sledi deficit sa Italijom, Turskom, Nemačkom, Irakom, Poljskom, Kazahstanom, Holandijom, Belgijom, Ruskom Federacijom, Azerbejdžanom, Španijom, Austrijom, Švajcarskom, Mađarskom, Slovenijom, Francuskom, Danskom, Grčkom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33,7% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,8% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,8%.
U decembru 2024. godine je izvezena roba u vrednosti od 2.239,2 miliona evra, što čini povećanje od 2,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.520,0 miliona evra, što je povećanje od 7,8% u odnosu na decembar 2023. godine.
Računato u evrima, desezonirani indeks decembar 2024/novembar 2024. godine pokazuje rast izvoza za 0,5% i pad uvoza za 0,3%.
Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz rude bakra i koncentrata. Drugo mesto pripada izvozu električne energije, dok je na trećem mestu izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove. Zatim sledi izvoz rafinisanog bakra, dok poslednje mesto pripada izvozu preparata (pranje i čišćenje), za maloprodaju.
Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz sirove nafte. Na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju, sledi uvoz električne energije. Poslednje mesto zauzima uvoz delova i pribor za motorna vozila.
Kina prvi partner Srbije po uvozu
Kina je u decembru prošle godine postala najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije po uvozu, pretekavši tako Nemačku koja je godinama zauzimala ovu poziciju. Prema izveštaju RZS, uvoz Srbije iz Kine u periodu januar-decembar 2024. iznosio je 5.128,9 miliona evra, a iz drugoplasirane Nemačke 5.111,7 miliona evra.
Srbija i Kina, podsetimo, potpisale su Sporazum o slobodnoj trgovini u oktobru 2023. godine, a stupio je na snagu 1. jula 2024. godine.
Nemačka po izvozu robe iz Srbije zadržala prvu poziciju, a plasman u tu zemlju prošle godine iznosio je 4.116,1 milion evra. U Kinu je lani izvezena roba u vrednosti 1.754,4 miliona evra, što je čini zemljom sa kojom Srbija ima najveći deficit.
Kompletan izveštaj RZS pogledajte OVDE.
Foto: Unsplash/PortCalls Asia, ilustracija
