Kolone na prelazima SK-HU zbog dezinfekcije vozila, i Srbija uvodi nove mere za sprečavanje slinavke i šapa

Nadležni organi centralno-evropskih država uveli su nove restrikcije na prekogranični teretni saobraćaj kao odgovor na nedavnu pojavu stočne bolesti slinavke i šapa (Fouth Mouth Disease – FMD), koja je otkrivena na više farmi u Slovačkoj i Mađarskoj (ranije i u Nemačkoj).

Slovačka je zatvorila manje granične prelaze sa Mađarskom do daljnjeg. Od danas, 27. marta, pet glavnih prelaza ostaje otvoreno za teretni saobraćaj težak preko 3,5 tone: Rajka – Rusovce, Medveďov – Vámosszabadi, Komárno – Komárom, Štúrovo – Esztergom i Šahy – Parassapuszta. Međutim, transport životinja koje su podložne bolesti slinavke i šapa dozvoljen je samo putem prelaza Šahy–Parassapuszta, prenose evropski izvori.

Takođe, Slovačka je uvela i obaveznu dezinfekciju teretnih vozila (pneumatika) za sva vozila koja ulaze iz Mađarske.

Na prelazu Rajka iz Mađarske u Slovačku zbog pomenutih mera stvaraju se duge kolone. Prema informacijama koje je portal PlutonLogistics dobio sa terena u prepodnevnim časovima, na prelazu Rajka – najvećem i najfrekventnijem prelazu Mađarska-Slovačka, kolona je bila duža od 10 kilometara, a čekalo se duže od 10 sati. Na prelazu Komarom preko Dunava, zastoj je manji, ali se i tu formiraju kolone.

Čitaoci koji su upućeni u situaciju na terenu podsećaju i da naši vozači, koji koriste alternativne, odnosno manje prelaze između Slovačke i Mađarske, ne treba da ispuste iz vida da je i Republika Srbija preduzela određene zaštitne mere zbog pojave slinavke i šapa, još u periodu kada je početkom godine izbila zaraza u Nemačkoj. Naredbom o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti slinavka i šap – Foot and mouth disease u Republiku Srbiju, iz januara ove godine, zabranjeni su ne samo određeni uvozi, već i provozi pošiljaka preko zaraženih područja (više o tome možete pročitati OVDE), zbog kojih se može desiti da vozilo u odeeđenom slučaju ima problem prilikom ulaska u našu zemlju.

– Na prelazu Komarom zastoj je manji, ali se i tu formiraju kolone, može biti alternativa, ali samo kada vozila idu ka EU, ukoliko idu ka Srbiji prolaze preko zaraženog područja. Prelaz Sahy koriste vozila koja idu ka Srbiji da bi izbegla zaraženo područje, obilazak je dosta duži i ruta je teža, prolazi delom kroz planinsko područje i nacionalni park. Na ovom prelazu u pravcu EU isto se radi dezinfekcija i dolazi do zastoja u saobraćaju – piše nam čitalac sa terena.

4 prelaza Češka-Slovačka

Od 26. marta, samo četiri glavna granična prelaza između Češke i Slovačke ostaju otvorena za teretna vozila teža od 3,5 tone. Ove odabrane rute – opremljene dezinfekcionom opremom – su:
• Mosty u Jablunkova / Svrčinovec (I/68, E75)
• Bílá-Bumbálka / Makov (I/35)
• Břeclav / Brodské (autoput D2)
• Starý Hrozenkov / Drietoma (I/50)

Svi ostali češko-slovenački prelazi su privremeno zatvoreni za teški teretni saobraćaj u nastojanju da se spreči širenje ove visoko zarazne bolesti stoke. Vlasti takođe pojačavaju inspekcije na granici i unutar zemlje, preneli su evropski portali.

Raniji odgovor Ministarstva poljoprivrede Srbije – GPS praćenje ili plan puta kao dokaz kretanja

Kao što smo pomenuli, srpsko Ministarstvo poljoprivrede objavilo je još krajem januara naredbu o merama sprečavanja unošenja zarazne bolesti (tada zbog situacije u Bradenburgu u Nemačkoj), koja je podrazumevala zabrane određene uvoza/provoza. Naša redakcija još tada je zatražila od ministarstva pojašnjenje o tome na koji način vozači na našim graničnim prelazima treba da dokažu da se, prilikom kretanja kroz zemlju u kojoj se pojavila bolest, nisu kretali kroz zaražena područja. Odgovor koji su nam tada dostavili prenosimo u nastavku:

– Tačkom 4. Naredbe o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti slinavka i šap u Republiku Srbiju, “Službeni glasnik RS” br 6/2025 od 21.01.2025.godine propisana je zabrana uvoza i provoza pošiljki iz tačke 1. podtačka 2) do 8) ove naredbe odnosi se i na pošiljke koje se kreću preko restriktivnih odnosno zaštitnih i zona nadzora u državama u kojima je potvrdjeno prisustvo bolesti slinavka i šap.

Pošiljke iz tačke 1. podtačka 2) do 8) gore navedene Naredbe kao dokaz da se nisu kretale preko restriktivnih odnosno zaštitnih i zona nadzora u državama u kojima je potvrđeno prisustvo bolesti slinavka i šap prilažu merodavan dokaz rute puta kroz Saveznu Republiku Nemačku, kao što su GPS praćenje, plan puta ili bilo koji drugi dokaz kojim se nedvosmisleno može utvrditi kretanje pošiljke iz tačke 1. podtačka 2) do 8) gore navedene Naredbe kroz Saveznu Republiku Nemačku.

Srbija formirala Krizni štab 

U međuvremenu, došlo je do pojave ove bolesti i u drugim evropskim zemljama, zbog čega se situacija dodatno zakomplikovala. Kako bi se sprečila pojava u Srbiji, naši nadležni organi formirali su i Krizni štab za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti slinavka i šap, koji je prvu sednicu održao prošle sedmice – 20. marta.

Na prvoj sednici je dogovoreno i to da će Uprava za veterinu članovima Kriznog štaba jednom nedeljno slati izveštaje o aktuelnoj situaciji i planiranim daljim aktivnostima, a da će se Krizni štab sastajati minimum jednom mesečno. Kako je navedeno, u ovom trenutku neophodna je saradnja i međusobna podrška svih nadležnih državnih organa, veterinarskih službi i kriznih centara na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou i ključno je da se maksimalno pojača efikasnost svih činilaca u smislu pravovremenog i hitnog angažovanja sredstava, ljudstva i opreme. Uspostavljena je i SOS linija – 011/311-7100 putem koje se mogu dobiti informacije o samoj bolesti i merama prevencije u slučaju sumnje na zarazu.

U Republici Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj ove bolesti, te da je poslednji slučaj slinavke i šapa u našoj zemlji registrovan 1996. godine na teritoriji Kosova i Metohije, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

– Međutim, usled registrovanja slučajeva zaraze najpre u Nemačkoj u januaru ove godine, a potom i u Mađarskoj u martu, te s obzirom na to da slinavka i šap spada u naročito opasne zarazne bolesti, koje karakteriše naglo i brzo širenje, ministar poljoprivrede je naglasio da država Srbija postupa po prvom stepenu uzbunjivanja i preduzima sve preventivne mere za sprečavanje nastanka i širenja bolesti.

Podsetimo, bolest slinavka i šap javlja se kod različitih životinja, uključujući, svinje, ovce, koze, jelene, losove, antilope i bizone. Prenosi se kretanjem zaraženih ili kontaminiranih životinja, proizvoda, ljudi, ali i putem vetra, a rizik pojavljivanja ove bolesti je u tome što, ukoliko se proširi, može da opustoši stočni fond, nanese veliku ekonomsku štetu državi i širem okruženju i dovede do ograničenja unutrašnje i međunarodne trgovine mesom i proizvodima od mesa papkara.