Rast robne razmene sa Turskom i Kinom nastavljen i u 2025.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena robe Srbije u januaru 2025. godine iznosila je 5.182,9 miliona evra, što predstavlja rast od 6,4% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 2.224,8 miliona, što čini rast od 1,6% u poređenju sa januarom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 2.958,1 miliona, što predstavlja povećanje od 10,4% u odnosu na isti period prošle godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 733,3 miliona, što je povećanje od 50,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 75,2% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 81,8%.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 55,3% ukupne razmene.
Drugi najvažniji partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima postoji suficit u razmeni od 189,4 miliona evra, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića i medicinskih i farmaceutskih proizvoda.
Izvoz Srbije iznosi 316,7 a uvoz 127,3 miliona evra za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 248,8%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju), a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Alžirom, Češkom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Švedskom, Moldavijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).
Sledi deficit sa: Kazahstanom, Ruskom Federacijom, Italijom, Mađarskom, Holandijom, SAD-om, Turskom, Poljskom, Belgijom, Austrijom, Švajcarskom, Španijom, DR Kongom, Francuskom…
Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu tokom prvog meseca ove godine, prvo mesto zauzima izvoz rafinisanog bakra, drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove, na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sledi izvoz električne energije. Poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile.
Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz sirove nafte, na trećem mestu liste je uvoz električne energije; sledi uvoz lekova za maloprodaju. Poslednje mesto zauzima uvoz gasnih ulja.
Nastavljen rast razmene sa Turskom i Kinom, snažan pad izvoza u Nemačku
Izvoz iz Srbije u Nemačku, koja je i dalje naše prvo izvozno tržište, u januaru 2025. bio je značajno manji nego što je to bilo slučaj u istom mesecu prošle godine: izvezeno je robe u vrednosti od 304,1 milion evra, odnosno skoro 12% manje nego lani (u januaru 2024. – 343,8 miliona evra).
I u 2025. nastavila je da raste robna razmena sa Kinom i Turskom.
U Kinu je tokom januara 2025. iz Srbije otišlo robe za 150,9 miliona evra odnosno 45% više nego lani (103,6 miliona evra u januaru 2024). Uvoz je porastao skoro 50%, pa smo tako iz Kine kupili robu za 434,4 miliona evra, naspram 291,1 mil EUR iz januara 2024. Kina je u januaru bila naše prvo uvozno tržište, sa ukupnim udelom od 14,7% (Nemačka na 2. mestu sa 10,4% udela u ukupnom uvozu).
Plasman u Tursku se skoro duplirao u odnosu na januar 2024: izvezeno je robe za 98 miliona evra (51,4 mil EUR/januar 2024). Uvoz je blago porastao, na 130 miliona evra (126,4 mil EUR u januaru 2024).
Kompletan izveštaj RZS pogledajte OVDE.
Foto: Unsplash, ilustracija
