Veliki železnički robni terminali biće izgrađeni u Beogradu, Novom Sadu i Nišu

Roba koja se danas prevozi u železničkim voznim sredstvima tovari se u železnička kola u velikom broju stanica na svim prugama mreže i na industrijskim kolosecima unutar fabričkih krugova korisnika prevoza, što, između ostalog, železnički transport čini nekonkurentnim.

Napredne železnice su, unapređujući konkurentnost, znatno smanjile broj železničkih stanica u kojima se vrši utovar/istovar robe i formirale železničke robne terminale, najčešće u većim mestima na svakoj pruzi železničke mreže.

Kako bi Srbija postala konkurentna zapadnoevropskim državama u planu je izgradnja železničkih robnih (intermodalnih) terminala u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Namera je da to budu strateški projekti u kojima će se vršiti koncentracija robnih tokova većih gradova i iz njihovog gravitacionog područja.

Uz to očekuje se i realizacija projekta izgradnje prvog modernog intermodalnog terminala u Beogradu (Batajnici) sa svim kapacitetima logističkog centra i kolosečnom vezom sa železničkom infrastrukturom. Na inicijativu pojedinih lokalnih samouprava kontinuirano se sprovde aktivnosti vezane za razvoj intermodalnih terminala u gravitacionim zonama regionalnih i privrednih centara. Na bazi spremnosti lokalnih samouprava i stanja infrastrukturnih kapaciteta, budući intermodalni terminali mogu se planirati i u: Pirotu, Apatinu, Smederevu, Bačkoj Palanci, Šapcu i Vršcu.

Procenjena vrednost za prvu fazu izgradnje železničkog terminala u Novom Sadu i Nišu je oko 20 mil EUR.

Šta su železnički robni terminali?

zeleznixa_kontejneri_3_0210
Robni terminal u Beogradu

Železnički robni terminali imaju sopstvenu mrežu koloseka na železničkom zemljištu, koji su primarno integrisani sa železničkom mrežom pruga i imaju iste elemente železničke infrastrukture, raspolažu nizom otvorenih i zatvorenih skladišta, kao i drumskim pristupnim saobraćajnicama do gradskih ulica ili državnih puteva. Svi objekti su najčešće na železničkom zemljištu. Po pravilu se nalaze pored ranžirnih ili većih rasporednih stanica i istima upravlja upravljač železničke infrastrukture (u daljem tekstu: upravljač infrastrukture).

U okviru železničkih robnih terminala trebalo bi da postoje i tehničke celine za intermodalni i kombinovani transport robe, kao perspektivno najveći transportni potencijal železnice, za transport industrijskih, poljoprivrednih i drugih proizvoda, ali i svih drugih vidova saobraćaja, jer se radi o zajedničkom logističkom proizvodu svih vidova saobraćaja na savremenom transportnom tržištu.

Šta su intermodalni terminali?

Ilustracija
Ilustracija

Intermodalni terminali mogu da budu i samostalni objekti različitih oblika vlasništva, odgovarajuće kolosečno i drumski povezani na železničku mrežu, ulice i puteve. Intermodalni transport je transport robe od jednog mesta do drugog, u jednom transportnom sudu, tako što se uzastopno koristi više vidova prevoza a da se prilikom promene transportnih sredstava ne manipuliše samom robom, odnosno roba ne pretovara.

Kombinovani transport je intermodalni transport kod koga se najveći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a početni i završni prevoz drumskim i rečnim transportom, ako je moguće na što kraćem rastojanju. Razvoj ovakvog vida transporta doprinosi: smanjenju zakrčenja i opterećenja drumskih saobraćajnica, smanjenju zagađenja životne sredine, smanjenju buke, smanjenju troškova za tečna goriva, uštedi energije, smanjenju troškova održavanja i izgradnje novih drumskih saobraćajnica, smanjenju troškova amortizacije, smanjenju vremena transporta i dr. Započinjanjem procesa integracije Republike Srbije u Evropsku uniju krenulo se sa promocijom ovog visokotehnološkog sistema transporta u Srbiji i izgradnjom odgovarajućih kapaciteta.

Privatni operateri

U Republici Srbiji ne postoji potpuno razvijen intermodalni terminal. Samo „Železničko integralni transport” (ŽIT) d. o. o. Beograd (92,52% je u vlasništvu Republike Srbije i 7,48% u vlasništvu „Železnica Srbije” a. d.) i Luka „Beograd” a. d, su opremljeni za opslugu standardnog kontejnerskog transporta. Bolje poslovno okruženje treba da stvori i privuče više činilaca iz privatnog sektora koji lako mogu da povećaju obim kombinovanog železničko-drumsko-rečnog transporta.

Glavni cilj intermodalnog transporta predstavlja optimalna iskorišćenost (sa socijalnog, ekonomskog i tehničkog aspekta) transportnih načina za svaki od transportnih procesa, rezultujući uštedom ukupnih troškova i boljim kvalitetom usluge.

Svi ovi detalji predstavljeni su u Nacionalnom programu javnе žеlеzničkе infrastrukturе za pеriod od 2017. do 2021. Godinе koji je na javnoj raspravi.

Podeli na društvenim mrežama: