Železnički kargo transport na Zapadnom Balkanu – velike mogućnosti i kompleksni izazovi

Koje korake privreda i javni sektor treba da preduzmu da bi se u potpunosti iskoristili potencijali za efikasan transport robe železnicom u Srbiji i regionu? Kako „preskočiti“ sve barijere koje vozovima stoje na tom putu? Šta su najznačajnije promene i trendovi koje, sa današnjeg stanovišta, možemo da očekujemo tokom naredne decenije?

Panel diskusijom o izazovima i mogućnostima intermodalnog i železničkog transporta na Zapadnom Balkanu zatvorena je velika međunarodna konferencija RailBelgrade 2023, nedavno održana na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Više od 20 učesnika iz privatnog i javnog sektora Jugoistočne Evrope i Gruzije – predstavnika kompanija, regulatornih tela i obrazovnih ustanova, ukrstili su mišljenja i iskustva, nastojeći da daju odgovor na kompleksna pitanja sa početka ovog teksta.

Potrebe za kadrovima, uloga kreatora politike i institucionalnog okvira, intermodalnost, potreba za digitalizacijom, kao i prednosti železničkog teretnog transporta u globalnim lancima snabdevanja, bile su među najistaknutijim temama.

Ljudski resursi – pitanje svih pitanja

Zemlje Jugoistočne Evrope sve više se suočavaju sa nedostatkom kvalifikovane radne snage na železnici i to na svim nivoima, saglasili su se učesnici. Na panelu je bilo reči o značaju razvoja obrazovnih programa koji bi zadovoljili potrebe privrede, kao i o neophodnost da na tom putu železnička industrija sarađuje sa obrazovnim institucijama. Takođe, istaknuta je potreba za praktičnim znanjem i učenjem kroz rad. 

Komentarišući kako privatni sektor gleda na ova pitanja, Vladan Nikolić, predstavnik kompanije LogAgent, istakao je da je formalno obrazovanje inženjera na železnici dobro, ali da je neophodno da ono bude „sve više intermodalno“.

– Inženjerima na železnici će u budućnosti biti potrebno sve više logistike, generalnih menadžerskih veština, više treninga – dodao je.

Jedan od zaključaka učesnika bio je i da se mora raditi na podizanju atraktivnosti same profesije među mladima, te da kompanije u tom pravcu moraju da budu prisutne na svim digitalnim kanalima, kako bi se približile ovoj ciljnoj grupi.

Rast kontejnerskog tržišta: intermodalnost kao imperativ 

Proteklih decenija stanje na železnici oblikovano je nedostatkom investicija, kao i nedostatkom adekvatnog održavanja, ali je situacija tokom poslednjih nekoliko godina na ovom planu počela da se intenzivno menja. Pokrenuti su veliki projekti, a značajna ulaganja očekuju nas i u godinama koje dolaze. Sa druge strane, činjenica je da radovi na mreži zadaju glavobolje operaterima. Učesnici panela naglasili su stav da je neophodna bolja koordinacija javnih vlasti kada radovi počnu, kao i da nam je potreban bolji sistem održavanja, ali da su velika gradilišta – velika stvar.

– Mi smo srećni kada vidimo razvoj železnice – rekao je Stevica Čarapić, direktor kompanije MSC za Srbiju, Crnu Goru i S. Makedoniju, komentarišući kako radovi na prugama utiču na njihovo poslovanje.

Dodao je da je o železnici važno razmišljati „na regionalnom nivou“, kao i da je efikasna saradnja među državama i dobro koordinisan pristup jedan od prioriteta da bi se kompanijama obezbedio rad sa što manje poteškoća.

Učesnici panela razgovarali su o važnosti ispunjavanja zahteva TEN-T i potrebi razvoja budućih železničkih projekata, planovima razvoja železničke infrastrukture, očekivanim obimima i novim uslugama… Naglašena je uloga kreatora politike i odgovarajućeg institucionalnog okvira za produktivno tržište železničkog teretnog prometa.

Vladimir Lekić, generalni direktor Dragon Maritime SEE Beograd (predstavništvo COSCO Shipping) pomenuo je nedovoljnu harmonizaciju propisa, podsećajući da je mnoge zemlje u svojim zakonskim propisima ne prepoznaju zapravo intermodalnost, već samo pojedinačne vidove transporta, što bi trebalo promeniti.

Vidno je da danas velike investicije u intermodalne terminale dolaze kako iz državnog, tako i iz privatnog sektora, a nastavak takvog trenda je izgledan i nadalje.

Kontejnersko tržište se u Srbiji udvostručilo u poslednjih 10 godina, naglasio je Vladimir Lekić.

Očekujemo da će nastaviti da značajno raste i u narednoj deceniji, dodao je.

Ivan Milićević iz NELT Grupe, koja je 2017. godine otvorila prvi privatni železničko-logistički terminal u Srbiji, podsetio je na značaj intermodalnih čvorišta za celokupnu privredu.

Razgovarajući o ulozi intermodalnosti u budućnosti, učesnici skupa naglasili su i da upravo tu leži jedan od glavnih stubova smanjenja karbonskog otiska u transportu, kao i da je povezivanje pomorskog i železničkog prevoza ključno za smanjenje emisije ugljenika i za dostizanje zelenih ciljeva

Digitalizacija 

Na skupu je bilo reči i o potrebi digitalizacije železnice radi veće konkurentnosti, kao i o novim vrstama usluga koje bi se mogle razviti ovim putem, uključujući pametne sisteme za upravljanje teretom, praćenje u realnom vremenu i prediktivno održavanje.

Panelisti su se saglasili da se u železničkom, kao i u pomorskom transportu, očekuje značajan pomak po pitanju digitalizacije i naprednih digitalnih usluga tokom narednih deset godina, za šta se treba dobro pripremiti. Predvodnici takvih promena, očekivano, biće veliki sistemi i globalni lideri, na čije servise će se oslanjati i mala preduzeća.

Diskutovalo se i o kapacitetu, efikasnosti, pouzdanosti i prednostima železničkog teretnog transporta u globalnim lancima snabdevanja. Učesnici su se složili da je železnički transport od suštinskog značaja za obezbeđivanje blagovremene i isplative isporuke robe. Postoji potreba za dobro koordinisanim pristupom, koji uključuje kreatore politike, institucionalne okvire, obrazovne institucije i zainteresovane strane u industriji, kako bi se osigurao rast i razvoj železničke industrije u regionu, složili su se.

Naslovna fotografija: Transportna zajednica Jugoistočne Evrope