Deset načina kako je COVID-19 poremetio brodski transport

Od početka 2020. godine svetska zajednica pogođena je krizom zbog pandemije COVID-19, a situacija se ne stišava. Sve to značajno je uticalo i na brodske operacije, prenosi Safety4sea.

Brodarska industrija, koja prevozi 90% robe širom sveta i igra ključnu ulogu u svetskoj privredi, već je pogođena, a očekuje se da će i sledeći meseci biti kritični. Razlozi za to su mnogobrojni.

1. Smene posade

Smene posade mogu se odvijati sa značajnim kašnjenjem, zbog ograničenja putovanja u različitim zemljama. Problemi se mogu pojaviti ne samo kod pomoraca koji putuju iz određenih zemalja, već i svih onih koji kao tranzitne zemlje koriste problematična područja, te se takođe mogu suočiti s mogućim karantinom po dolasku. Ukoliko je to moguće, operateri bi trebalo da pokušaju da izbegnu smene posade u zemljama koje su žarišta virusa i da koriste direktne letove, kako bi prevenirali dodatna ograničenja.

2. Repatrijacija pomoraca

Većina gore navedenih ograničenja primenjiva su i na ovo pitanje. Mogući su izazovi u slučaju da pomorac nakon iskrcavanja radi repatrijacije iz bilo kojeg razloga bude stavljen u karantin na aerodromu. Lokalni agenti trebalo bi da pruže punu pomoć, kako bi se osiguralo da ti pomorci napokon odu na svoje odredište.

3. Medicinsko zbrinjavanje na brodu

Ovo je jedan od najtežih problema s kojim se susrećemo. Sumnjivi slučajevi na brodu trebalo bi da se tretiraju u skladu s planom za krizne situacije. Potrebne su i dodatne količine lekova i medicinskog potrošnog materijala, ali i određivanje izolacionih prostora, kako bi broj pogođenih pomoraca bio što manji. Prebacivanje na obalu takođe je izazov, jer mnoge zemlje možda neće prihvatiti obolele pomorce.

4. Posedovanje broda za potrebe certifikovanja

To može biti značajan izazov, posebno s izdavanjem certifikata, jer mogu postojati problemi u vezi za prevozom osoblja (nadređeni, inspektori, službenici za proveru stanja, inspektori klase/kluba koji pregledaju brodove itd).

5. Teretne operacije

Zatvaranje luka ili terminala može da prouzrokuje kašnjenja.

To može uticati i na raspored rada ili na sam teret (u slučaju da na teret utiču spoljašnji uslovi). Verovatno će se najveći problemi pojaviti kod prevoznika kontejnera, jer treba narušiti raspored punih i praznih kontejnera.

6. Bunkering/de bunkering

Ove operacije biće pod minimalnim uticajem trenutne situacije. Upotreba odgovarajućeg OZO-a za vreme spajanja/odvajanja creva i rukovanja dokumentacijom između posade i pružaoca trebalo bi da spreči širenje bilo koje bolesti.

7. Potrošni materijal, rezervni delovi

Budući da i materijal ili delovi mogu biti zaraženi, to može uzrokovati probleme. Dodatne poteškoće mogu se pojaviti ako lučke ustanove ili prodavci odbiju da pruže potrebne proizvode, zbog lokalnih trgovinskih ograničenja u skladu sa merama protiv virusa.

Dobro planiranje skladištenja i isporuke moglo bi biti rešenje. Operateri bi trebalo da budu obavešteni o svim ograničenjima.

8. Pitanje kapetana broda

Postoje dva aspekta ovog pitanja. Jedan je smanjeni broj kapetana, zbog inficiranja virusom, a drugi je odbijanje kapetana da se ukrca na brod zbog prethodnog rasporeda luka (posećivanja luka u pogođenim zemljama). Oba su pitanja važna i mogu uzrokovati kašnjenja ili promene u rasporedu broda. Zbog toga je potrebno da operateri tokom planiranja plovidbe uz pomoć lokalnih agenata osiguraju dostupnost kadra nakon dolaska broda, u skladu sa lučkim propisima.

9. Popravka

Brodovi koji su već na popravkama ili u brodogradilištima, verovatno će se suočiti s problemima zbog ograničenja rada. Operateri bi trebalo da dobiju određeno uverenje, koje dokazuje da kašnjenje nije uzrokovano od strane broda.

10. Osiguranje i potraživanja zbog kašnjenja

Ovo je najmanje „poznata“ stavka. Ne može se sa sigurnošću utvrditi s kakvim bi se sve izazovima brodarska industrija mogla suočiti, zbog situacije koja se često menja.

Izvor: Safety4sea/pomorac.net