Prerađivačka industrija okosnica izvoza: šta smo najviše prodavali u inostranstvu?
Narodna banka Srbije (NBS) procenjuje da je izvoz robe i usluga u trećem tromesečju ove godine iznosio 2,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine (rast međugodišnje). Sa druge strane, realni rast uvoza bio je značajno veći, dostigavši 7,3 procenata, što je rezultiralo negativnim doprinosom neto izvoza rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od minus 3 procentna poena.
Kako se navodi u novembarskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS), a prenosi Politika, uvoz je u trećem kvartalu porastao više nego što se očekivalo. Ovo je uglavnom rezultat većeg uvoza opreme, što je povezano s ranijim investicijama, ali i povećanog uvoza potrošnih dobara i turističkih usluga. Zbog toga je neto izvoz (razlika između izvoza i uvoza) negativno uticao na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) više nego što se predviđalo.
S druge strane, izvoz robe izražen u evrima zabeležio je ubrzan rast od 3,5% u odnosu na isti period prošle godine. Prema stručnjacima, najveći doprinos ovom rastu dao je izvoz prerađivačke industrije, koji je porastao za 3,4%, zahvaljujući investicijama iz prethodnih godina.
Osim toga, poljoprivredni izvoz nastavio je da raste dvocifrenom stopom, već četvrti kvartal zaredom, uprkos tome što su globalne cene primarnih poljoprivrednih proizvoda bile niže.
U izveštaju se navodi kako je u poređenju sa istim periodom 2023. rast izvoza prerađivačke industrije zabeležen u 16 od 23 grane, pri čemu je najveći pozitivan doprinos obezbedio izvoz osnovnih metala, ostalih saobraćajnih sredstava, prehrambene industrije i proizvoda od gume i plastike. U suprotnom smeru najviše je uticao smanjen izvoz električne opreme, motornih vozila i prikolica i ostalih mašina i opreme, što se može dovesti u vezu sa smanjenom eksternom tražnjom usled problema u automobilskoj industriji u EU.
Takođe, u trećem kvartalu blago je povećan izvoz rudarstva. Međutim, smanjen je izvoz električne energije, što je velikim delom posledica visoke baze iz prethodne godine, ali i smanjene proizvodnje struje u uslovima ovogodišnje suše i smanjenog hidroenergetskog potencijala.
Rizici za BDP
Nadležni podsećaju da Narodna banka Srbije i dalje predviđa rast BDP-a od 3,8% za 2024. godinu, dok se u naredne dve godine očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti na stopu između 4% i 5%. Kao glavni izvor tog rasta, NBS ističe privatnu potrošnju, koja će biti podržana rastom zaposlenosti i zarada.
Međutim, predviđa se i da će uvoz rasti brže od izvoza zbog ubrzanog investiranja i rasta lične potrošnje, što će i dalje negativno uticati na neto izvoz. Ipak, taj negativan uticaj trebalo bi da se smanjuje iz godine u godinu. Istovremeno, neizvesnost u vezi s projekcijama inflacije i BDP-a uglavnom zavisi od međunarodnih faktora, uključujući geopolitičke tenzije, protekcionističke mere, globalni privredni rast i promene cena energenata i sirovina.
Na domaćem planu, značajni rizici za inflaciju dolaze od vremenskih prilika, koje utiču na ponudu i cene voća i povrća, dok su za BDP ključni prinosi jesenjih kultura. Ostali rizici uključuju brzinu rasta domaće tražnje, posebno investicione aktivnosti, što zavisi od priliva stranih direktnih investicija (SDI) i ulaganja u infrastrukturu i sektor energetike.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay/ilustracija
Za godinu dana skroman rast izvoza, ali značajno veći deficit
