Kamioni na našim drumovima odgovorni za svaki peti ugašeni život

U Saobraćajnim nezgodama, u kojima su učestvovali autobusi ili kamioni, tokom poslednjih pet godina u Srbiji je poginulo blizu 1.000 ljudi. Dok u Evropskoj uniji poginuli u udesu u kom je bio i autobus čine dva i po odsto ukupnih žrtava saobraćaja, kod nas je taj procenat – 5,5. Kamioni na našim drumovima su odgovorni za svaki peti ugašeni život u saobraćaju, dok u EU oni čine 15 odsto poginulih.

Stručnjaci veruju da visoku cenu plaćamo zbog stanja voznog parka, puteva, ali i samih vozača. Država odgovara pripremom novih izmena Zakona o bezbednosti u saobraćaju. Zabrinjavajuće brojke čule su se na nedavnom okruglom stolu o bezbednosti saobraćaja u javnom prevozu, koji je održan na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Podaci govore da u ovim nesrećama najčešće ginu najstariji sugrađani. Putnici sa više od 65 godina čine 56% poginuli. Udesi se skoro po pravilu dešavaju na državnim putevima, u delovima gde prolaze kroz naselja.

– Moramo da unapredimo vozni park – jedan je od zaključaka profesora Krsta Lipovca sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Uslovi u kojima živimo još nam ne dozvoljavaju da smanjimo starost vozila. Poslednjih godina desile su se inovacije koje bi trebalo da eliminišu naletanje na vozilo ispred ili sletanje sa puta. Drugi deo mera bi morao da se odnosi na puteve. Državni putevi na prolazu kroz naselje moraju da imaju trotoar. Imamo problema sa brojem vozača i u budućnosti će taj problem biti još veći. Ali ne smemo da dozvolimo da se oni koji učestvuju u saobraćaju ponašaju kako hoće. Unapređenje ponašanja vozača je zajednički posao saobraćajne policije, ali i vlasnika tih preduzeća. Ovi problemi će se vremenom samo uvećavati.

– Matematika saobraćajnih preduzeća otkriva da novca za ulaganja u vozni park – nema dovoljno. Rade uz 40 odsto nelojalne konkurencije. Prosečna starost vozača je 50 godina, a voznog parka – dve decenije. Napominju da realno 65 odsto prevoza, posredno i neposredno, čini javni prevoz građana. Jedan od predloga je da država poveća povraćaj akcize na gorivo, što bi povećalo ulaganja u vozila. Nama država od 57 dinara akcize na evrodizel, vrati 9,7 dinara. Na hiljadu litara mi na akcize damo oko 420 evra, a u EU daju 330 evra – objašnjava Goran Aleksić, direktor udruženja Srbijatransport.

– Plaćamo 100 evra više. Da bi se izjednačilo, povraćaj akcize bi trebalo da se poveća na 19 dinara. Najveći deo prihoda prevoznika, oko 40 odsto, odlazi državi na ime akciza, poreza, dorpinosa. Plate za 21.000 zaposlenih odnose 16%. Profit je oko pet odsto, a ostalih 39 odsto se odvaja za poslovni proces. Na nivou celog saobraćajnog sistema, godišnje se odvaja 3.300 evra po vozilu za amortizaciju. Većim povraćajem akcize, obezbedilo bi se više novca za vozila.

Praćenje vozila

Prevoznici od države traže i potpunu digitalizaciju drumskog transporta, sa GPS praćenjem vozila. Tako bi se, veruju, pored veće bezbednosti, sprečila i zloupotreba i nezakonito obavljanje javnog transporta. Najviše nelegalnih prevoznika je, tvrde prevoznici, u Pančevu, Nišu, Čačku, Novom Sadu i Zrenjaninu.

Autobus rizičniji od kamiona

Struka nema dilemu, autobusi su šest puta rizičniji od kamiona. Toliko puta je veći rizik da će učestvovati u saobraćajnoj nesreći sa poginulima, u odnosu na broj registrovanih. Crni bilans žrtava izgleda drugačije, jer je na ulicama daleko više kamiona nego vozila. U Srbiji je oko 10.000 registrovanih autobusa, a kamiona – skoro 229.000.

Izvor: Novosti