Koje zemlje u Evropi beleže najviše PRAZNIH TURA?
U 2020. godini, oko jedne petine ukupnog drumskog teretnog saobraćaja u Evropskoj uniji obavljala su prazna vozila, odnosno vozila bez tereta, pokazuje najnoviji izveštaj Eurostata. Udeo performansi praznih vozila u ukupnom broju vkm (vehicle-kilometres) je značajno veći u domaćem transportu članica Unije (24%), u poređenju sa međunarodnim transportom (13%).
Najveći procenat „praznih kilometara“ ima Kipar (oko 44%), što je i očekivano s obzirom na to da je ostrvo i da je prevoz robe u velikoj meri jednosmeran. Slično je i sa Irskom, gde udeo iznosi 34%, a isti rezultat zabeležen je i u Austriji. Moglo bi se reći da je saobraćaj daleko bolje organizovan u Belgiji, koja beleži svega 6% praznih kilometara, i Danskoj (8%).
U susednoj Hrvatskoj, u unutrašnjem transportu vozila su oko 35% kilometara prešla bez tereta, a situacija u međunarodnom transportu nešto je bolja, jer na prazne ture odlazi oko 17% pređenih kilometara.
Na osnovu ovih podataka primetna su dva trenda među državama. Najpre, prazna putovanja su češća u domaćem transportu, gde su pređene razdaljine mnogo kraće.
Nasuprot tome, većina država prijavila je znatno niži udeo praznih ruta u međunarodnom transportu, što bi značilo da postoji veliki ekonomski značaj u mogućnosti preuzimanja tereta za povratna putovanja u međunarodnom transportu.
Novi Paket mobilnosti koji uvodi EU mogao bi upravo raditi nauštrb ovih pogodnosti. Naime, sa stupanjem novih propisa na snagu u februaru 2022. godine, prevoznici će imati nekoliko novih mera koje će im verovatno dodati još koji prazan kilometar. Novi propisi nalagaće vraćanje kamiona u matičnu državu na svakih osam nedelja, kao i da nakon tri obavljene kabotaže, prevoznik ne može da obavi novu u naredna četiri dana. Obaveza da se u određenom roku vrate znatno će otežati nalaženje tereta za povratak kući. Osim toga, jasan je negativan uticaj takvih pravila na životu sredinu.
Kompletan izveštaj Eurostata možete pogledati OVDE.
