Srbija ulazi u novi investicioni ciklus vredan 5 mlrd EUR

Dobro je poznata činjenica da je ulaganje u transportnu infrastrukturu pokretač ekonomije, kako u momentu same izgradnje, kroz angažovanje velike količine materijala, nabavke tog materijala tako i kroz direktno upošljavanje radne snage. Takođe, izgradnja transportne infrastrukture označava privlačenje novih investicija, a otome dokle je Srbija stigla u razvoju transportne infrastrukture, izgradnji autoputeva, železnica, razvoju vazdušnog i vodnog saobraćaja, na 6. Biznis konferenciji TIL 2019, govorio je Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

– Cilj konferencije je bio da okupimo sve najznačajnije aktere u transportu i logistici, špediciji, velikih logističkih operatera, digitalnoj sferi kako bismo saznali šta su planovi svih nas kako bismo mogli zajednički da se dogovaramo oko budućih aktivnosti.

Poledica je istakao da je cilj ulaganja da se Srbija poveže sa svim susedima, sa svim metropolama i da vreme putovanja bude 3 do 4 sata, sa dobro izgrađenim autoputevima i modernizacijom železnice. Koridori 10 i 11 predstavljaju najvažnije transportne pravce u zemlji.

– Kroz Srbiju prolazi oko 820km Koridora 10. Do danas smo izgradili, u punom profilu autoputa 810km, a ostalih desetak kilometara je ostalo da se završi do sredine ove godine. Nakon toga, do kraja godine, završićemo pravac od Beograda prema crnogorskoj granici u dužini od 100km.

Srbija je, takođe, jako bitna za Kinu, s obzirom da se na dnevnom nivou odvija robna razmena između Evrope i Kine u iznosu od 1 milijarde evra. Upravo zbog toga je jedan od najznačajnijih projekata u Srbiji izgradnja pruge koja nas povezuje sa centralnom Evropom.

– Kada je žaleznička infrastruktura u pitanju, osim ulaganja u modernizaciju železničke pruge od Beograda do Subotice za brzine do 200km/h i ostalih deonica na Koridoru 10, poseban akcenat stavljen je i na regionalne pruge. Samo tokom protekle godine rekonsturisano je oko 276km železničke infrastrukture, a ove godine planiran je nastavak radova ukupne dužine oko 320km.

Državni sekretar je na konferenciji TIL 2019 istakao i da je od 2013/2014 godine povećan broj vozila na autoputevima. Tada je, prema evidencijama preduzeća Putevi Srbije prošlo oko 37 miliona vozila, dok je krajem prošle godine bilo negde oko 53,7 milion, dakle 67% više vozila je prošlo u odnosu na period od pre pet godina. On je istakao i da velika pažnja mora da se posveti graničnim prelazima.

– Svedoci smo da iz godine u godinu imamo česte zastoje na graničnim prelazima, posebno kada je u pitanju teretni transport. Ti zastoji nekad su duži nego vreme putovanja kamiona koji tranzitira Srbijom. Moramo naći način da ispoštujemo sve bezbedonosne procedure koje su potrebne kako sa srpske strane tako i sa strane zemalja sa kojima se graničimo, pogotovo onima koje su članice EU, u ovom slučaju Hrvatske i Mađarske, ali sa druge strane te procedure ne bi smele da usporavaju transport. Svedoci smo danas da kamioni stoje u proseku od 5 do 10 sati. Ono što nas ništa ne košta i gde nema nikakvih ulaganja najteže ide jer su u ovom slučaju samo pregovori u pitanju, a u narednom periodu će rešavanje tog problema biti prioritet.

Takođe, Srbija ulazi u novi investicioni ciklus koji će ove godine početi, a već je nekoliko projekata krenulo. Planirana su ulaganja u putnu, železničku, vodnu i vazdušnu transportnu infrastrukturu, a vrednost tih investicija je oko 5 milijardi evra. Svi projekti koji se u Srbiji realizuju su deo šire transportne mreže i realizuju se na dva nivoa, na osnovnoj mreži Evropske unije koji presecaju Srbiji, ali i na jednoj sveobuhvatnoj mreži koja, takođe, preseca Srbiju.

– Kada planiramo razvoj transportne infrastrukture u Srbiji uvek uzimamo u obzir i vazdušni i vodni saobraćaj. Cilj je da seaerodromi i najznačajnije luke nalaze na mapi transevropskih koridora. Da bi cela ta infrastruktura bila integrisana imaćemo pomoć Transportne zajednice jer razvoj transporta ne može ni jedna država sama za sebe da planira, uvek je potrebno da imamo zajednički pristup kako bi se investicija isplatila i kako bi transport bio efikasan. Samo sa dobro uspostavljenom nacionalnom strategijom koja je sinhronizovana sa regionalnom strategijom i planovima možemo imati efikasan transport i logistiku i koja će pomoći da ceo naš region postane ravnopravan učesnik sa ostalim partnerima u Evropskoj uniji, zaključio je Miodrag Poledica.