Srbija će biti evropski centar za distribuciju robe iz Kine
Železara jeste najveći kineski projekat u Srbiji, ali sigurno nije jedini. U 22 sporazuma koje su srpska i kineska strana parafirale, navedeni su obrisi buduće saradnje, među kojima je najznačajnija izgradnja auto-puta od Surčina do Obrenovca. U planu je i izgradnja logističkog centra u Beogradu, u koji bi stizala roba iz Kine, a koja bi se iz srpske prestonice distribuirala širom Evrope.
Vladimir Krulj, vanredni profesor Univerziteta u Luvenu i savetnik u Vladi Srbije, ističe da prvi efekti vrlo intenzivnih razgovora između najviših predstavnika Kine i Srbije jasno govore u prilog tezi da velika Kina ozbiljno računa na Srbiju kao partnera na trasi budućeg novog “puta svile” – koji kao osnovni cilj ima snažan prodor kineske ekonomije na evropsko tržište.
Kina razvija dva dodatna koridora za povezivanje sa Evropom – kaže Krulj.
– Prvi je kopneni i čine ga brze železnice velikog transportnog kapaciteta, koji polazi iz unutrašnjosti Kine, preko severnog Irana, Turske, pa iz Istanbula ulazi u Evropu preko Balkana, a drugi je morski, iz Istočnog kineskog mora, Indijskim okeanom, kroz Suecki kanal, do Mediterana i luke Pirej. Oba ova pravca prolaze preko Srbije, i to predstavlja veliku šansu za našu zemlju da postane veliki logistički centar za robu koja se prevozi iz Kine za centralnu Evropu i dalje.
Železnica i pruga
Iako je bilo reči da će tokom posete kineske delegacije biti potpisani i dokumenti u vezi izgradnje železnice Beogad-Budimpešt i nove luke na Dunavu, oni nisu bili na dnevnom redu. Prepreka izgradnji pruge, kako pišu beogradski mediji je jednim delom pravne prirode. Ugovor, koji nije obavezujući, na inicijativu Kineza, spremao se duže od šest meseci. Ali, zbog nemogućnosti da se on uskladi sa regulativom Evropske unije od njegovog potpisivanja se odustalo u poslednjem trenutku. Trenutno se, kažu pišu mediji, traži način finansiranja tog posla.
Luka, kako kažu u Ministarstvu saobraćaja, nije ni bila na spisku kineske delegacje. I ova investicija je na dugom štapu. Iz države naglašavaju da će se konkretni koraci znati tek posle nekoliko urbanističkih dokumenata, kao i posle izrade i u usvajanje Studije izvodljivosti.
