I u februaru dobri rezultati – Izvoz povećan za 2,6%
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar – februar 2017. godine iznosi 5108,5 mil USD – porast od 6,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 2211,9 mil USD, što čini rast od 4,9% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 2896,6 mil USD, što je za 8,1% više nego u istom periodu prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 2717,6 mil USD, što predstavlja povećanje od 11,7% u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 684,6 mil USD, što čini povećanje od 19,8% u odnosu na isti period prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 76,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,6%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,5%), Beogradski region (26,1%), Region Јužne i Istočne Srbije (14,6%), a oko 0,2% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,2%(1220,0 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 34,9% (772,1) i oprema, 9,9% (219,5). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,3 mil USD). U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 54,3% (1574,3 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 18,2% (527,3), i oprema, 10,2% (295,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 17,2% (499,1 mil USD).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (350,8 mil USD), Nemačka (297,3), Bosna i Hercegovina (162,0), Ruska Federacija (132,5) i Rumunija (90,9). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (367,5 mil USD), Italija (283,0), Kina (252,2), Ruska Federacija (229,9) i Mađarska (132,7). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,7% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 221,8 mil USD, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 331,6 a uvoz 109,8 mil USD za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 302,0%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Rumunijom, Velikom Britanijom i SAD. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Mađarskom, Belgijom, Irakom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (230,9 mil USD), električne mašine i aparati (201,1), povrće i voće (114,3), obojeni metali (103,9) i pogonske mašine i uređaji (99,7). Izvoz ovih pet odseka čini 33,9% ukupnog izvoza. Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (237,6 mil USD), električne mašine i aparati (150,7), nafta i naftni derivati (150,2), medicinski i farmaceutski proizvodi (122,0) i prirodni gas (105,1), a njihov uvoz čini 26,4% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 17,3%.
U februaru 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1213,4 mil USD, što čini povećanje od 2,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1579,3 mil USD,što je povećanje od 4,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 (56 mil USD); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (54 mil USD); na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile u vrednosti od 25 mil USD; sledi izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 sa 23 mil USD; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 iznosio je takođe 23 mil USD; izvoz kukuruza iznosio je 22 mil USD; izvoz sveže jabuke vredeo je 19 mil USD; poslednje mesto dele: rafinisani bakar, delovi za sedišta i smrznute maline, sa po 18 mil USD.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delova i pribor za motorna vozila (68 mil USD) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (58 mil USD). Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (48 mil USD). Uvoz sirove nafte vredeo je takođe 48 mil USD. Na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je 21 mil USD. Koks i polukoks od kamenog uglja smo uvezli za 18 mil USD. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3, iznosio je 16 mil USD. Gasna ulja smo uvezli za 15 mil USD. Na uvoz ostalih električnih provodnika, za napon <1000V, potrošeno je 13 mil USD. Poslednje mesto zauzima uvoz žice od rafinisanog bakra, sa 9 mil USD.
