Pola budžeta Srbije od prihoda Carine
Uprava carina je ostvarila je 43,84% državnog budžeta. Carinici su od uvoznika u 2015. naplatili 416 milijardi dinara, što je za 4,47% više nego u prethodnoj godini. Prevedeno na svima razumljive brojke, Carina je državi donela oko 150 mil EUR više nego što se od nje očekivalo, a njen direktor Miloš Tomić za “Politiku” napominje da taj rezultat nije posledica samo rasta uvoza.
– Zakonom o budžetu za 2015. bilo je predviđeno da se na ime carinskih dažbina naplati 29,2, a naplaćeno je 33,39 milijardi dinara, što je 14,37% više – kaže Tomić.
– Umesto „zadatih” 292,1 milijarde dinara, koliko je trebalo da naplatimo na ime PDV-a od uvoza, naplatili smo 315,4 milijarde ili 7,98% više. Prihod budžeta od carine posle 2008, u kojoj je od ove dažbine naplaćeno 64,8 milijardi dinara, drastično je opao. U 2013. je prepolovljen – naplaćeno je 32,5 milijardi, a u 2014. sveo se na 31 milijardu dinara. Upućene ne iznenađuje ovaj opadajući trend budžetskog prihoda od carina posle 2008, ali zato priznaju da je gotovo 33,4 milijarde dinara naplaćenih od ove dažbine na uvoz u 2015. više nego što su očekivali. Padu prihoda od carina posle 2008. kumovalo je više razloga, a najviše SSP – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je te godine Srbija potpisala sa Evropskom unijom.
– S početkom primene SSP-a od 2010. godine, Srbija je postepeno snižavala carinske stope na uvezenu robu iz zemalja Evropske unije – podseća Tomić.
– Zbog toga je došlo do smanjivanja prihoda od carina. Sada naplatom carina prilikom uvoza štitimo samo još nekoliko strateških poljoprivrednih proizvoda, kao što su goveđe i svinjsko meso, šaran i određeni mlečni proizvodi. Za razliku od naplate carinskih dažbina koje se smanjuju, naplata PDV-a od uvoza raste. U 2015. premašila je 315 milijardi dinara, što je gotovo 90 milijardi više nego 2011. godine, iako se PDV više ne naplaćuje na uvoz struje i gasa.
Da li Uprava carina može još da poveća prihoda budžeta od carine i pod kojim uslovima?
– Rast prihoda od uvoznih dažbina je uvek moguć, ali se povećanje ne može očekivati od carina koje se ukidaju – kaže sagovornik.
– Zato carinska služba može da se usmeri na naplatu drugih dažbina, poput PDV-a pri uvozu, od akciza, da pojačamo rad naknadne kontrole, ubrzamo upravne postupke, čija će posledica takođe biti naplata dažbina.
Jedan od zadataka Carine je da suzbija sivu ekonomiju. Vlada je usvojila Nacionalni programa za njeno suzbijanje, a krajem 2014. osnovala je i posebno Koordinaciono telo koje prati rad i rezultate svih nadležnih.
Prvi čovek Carine tvrdi da ova državna služba ispunjava svoje obaveze. Kaže da su im u 2015. i zaplene krijumčarene akcizne robe bile rekordne.
– Naročito rezanog duvana i cigareta, koje se sve više krijumčare. Razlog je jednostavan. Nelegalno proizvedena paklica košta 50 evrocenti, legalno proizvedena dvostruko više, a u zemljama EU prodaje se za 2,5 evra. Vlada je suzbijanje ovog vida sive ekonomije proglasila za prioritetan zadatak, jer akciza i PDV na duvan donose 11 odsto budžetskog prihoda, a carinska služba je lane zaplenila gotovo 4,5 tona rezanog duvana i oko 2,5 miliona cigareta, piše “Politika“.
