Nastavak priče o “dunavskim piratima”
Iako se svakih nekoliko meseci „diže uzbuna” zbog dunavskih pirata, mnogi upućeni tvrde da se ti slučajevi preuveličavaju i da često iza navodnih krađa i napada stoji nešto drugo. Po rečima jednog bivšeg oficira, koji je najveći deo svoje karijere proveo upravo ploveći Dunavom, česti su slučajevi da kapetani brodova, kada se vrate u svoju zemlju, prijavljuju više kriminalnih slučajeva nego što se dogodilo, a to čine radi naplate osiguranja i pravdanja manjka robe i opreme.
– Naravno da se dešavaju krađe, ali mnogo puta sam bio svedok da ribari ili sitni krijumčari iz Rumunije ili Srbije uskoče na teretnjake u prolazu da kupe ili razmene robu u dogovoru s nekim od članova posade. Najčešće je to bilo krijumčarenje metalnog otpada, ali se trgovalo i drugom robom – navodi taj izvor.
U takvim poslovima, krijumčari bilo koju robu s broda kupuju jeftino od mornara, a onda prodaju na rumunskom ili srpskom tržištu uz manju ili veću zaradu, a na taj način i mornari takođe ponešto zarade, potkradajući zapravo sopstveni transport na brodu.
S obzirom na to da se radi o ljudima s margina društva, u pregovorima lako dođe do nesuglasica, pa čak i fizičkog sukoba, što posada kasnije prijavljuje kao napad.
Jedan rumunski zvaničnik je nedavno govorio i o tome da u proseku tri policajca pokrivaju pedesetak kilometara prostora kojim se proteže Dunav, čime se povećavaju mogućnosti za krađu, ali i švercerske ture.
Nešto bolja situacija je na toku Dunava kroz Srbiju, ali lučke kapetanije u obe države tvrde da brodovi moraju da se drže službenih ruta, koje su ipak koliko-toliko pod nadzorom rečnih vlasti. To će rezultirati s manje dobiti, ali više sigurnosti za posade brodova jer se incidenti najčešće prijavljuju na mestima gde brodovi siđu s tih ruta.
Izvor: dnevnik.rs
