Privatizacija Luke Bar – Prvo modernizacija saobraćajne infrastrukture, pa prodaja
Odluka Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte Crne Gore, na čijem je čelu premijer Milo Đukanović, da Luku Bar uvrsti u plan privatizacije za ovu godinu, kao i izjava srpskog premijera Aleksandra Vučića da je Vlada Srbije zainteresovana za kupovinu, izazvala je veliku pažnju, kako crnogorske, tako i srpske javnosti. Reklo bi se s razlogom, s obzirom na to da je Luka Bar veoma značajna ne samo za crnogorsku privredu, već i za region.
Doduše, Luka Bar više ne predstavlja celinu jer su pre nekoliko godina Kontejnerski terminali i generalni tereti (KTGT) izdvojeni i kroz koncesije dati na korišćenje jednoj turskoj kompaniji. Uprkos tome, ovo nekada uspešno privredno društvo sa višedecenijskom tradicijom (osnovano je 1906. godine) i na kraju trećeg kvartala 2015. zabeležilo je dobit od 737.000 eura. Ovo je utoliko zanimljivije ukoliko se zna da Luka Bar nikada od svog postojanja nije radila ni sa pola kapaciteta. Na to su uticali, i sada utiču, brojni faktori, poput saobraćajne (ne)povezanosti LB sa zaleđem, što priču o privatizaciju čini još kompleksnijom.
Ako je suditi prema oceni Milenka Popovića, profesora Univerziteta Mediteran u Podgorici, sa stanovišta dugoročnog javnog interesa, krajnje je problematično prodavati Luku Bar pre nego što se završi deo auto puta i ne modernizuje železnička pruga prema Beogradu.
– Činjenica je da upravo zbog ograničenja saobraćajne infrastrukture, kojom bi se moglo “dobaciti” do srednje Evrope, kapaciteti Luke Bar ni upola nisu iskorišćeni. Zato bi trebalo sačekati sa prodajom Luke makar dok se minimalno ne kompletira odgovarajući deo saobraćajne mreže. S druge strane, ako se već žuri sa privatizacijom, zašto kineskim partnerima, koji grade auto put Bar-Boljare, nije u paketu ponuđena i Luka, pri čemu bi se izgradnja auto put finansirala ne kroz kreditni aranžman, nego kroz privatno-javno partnerstvo. Mislim da bi to kineskim partnerima moglo biti zanimljivo jer bi zbog očekivanog porasta frekventnosti puta mogli “internalizirati” prihode od ovih dveju komplementarnih aktivnosti. Za Luku bi se u tom slučaju mogla dobiti bolja cena a i rizik likvidnosti bi se prebacio sa budžeta na kineskog partnera koji bi ih, zbog povećane “internalizacije”, mogao lako apsorbovati. Preostali kapacitet zaduživanja države, koji je dosta skučen, mogao bi se iskoristiti za gotovinski izdašne i neupitne projekt, na primjer u domenu energetike – kaže za “Danas” profesor Popović. 
Analizirajući najavljenu privatizaciju Luke Bar u kontekstu zbivanja na svetskom tržištu sagovornik “Danasa” konstatuje da je osnovno pitanje da li je ovo pravi trenutak za takav potez, s obzirom na to da mnogi indikatori ukazuju na pretnju novim snažnim padom privredne aktivnosti na svetskom nivou. On u tom kontekstu podseća da se od početka oktobra beleže lomovi na svetskom tržištu kapitala, kao i pad cena nafte i drugih proizvoda koji se kotiraju na produktnim berzama.
– Konstantan pad brzine opticaja novca, prisutan još od 2008. godine, ukazuje na to da bi moglo doći do kolapsa svetske ekonomije, poput onog iz 2008. Pad svetske trgovine, koji bi neminovno usledio, smanjio bi atraktivnost ovakve investicije pa bi se lako moglo desiti da ne dobijemo nijednu iole valjanu ponudu – procenjuje profesor Popović.
Aleksandar Damjanović, predsednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Skupštine Crne Gore, inače poslanik SNP, podseća u izjavi za “Danas” da je vladajuća koalicija dodelila turskoj kompaniji koncesiju za korišćenje lučkih terminala za pretovar kontejnera i generalnog tereta na području Luke Bar. – Tim potezom je “srce” Luke Bar faktički izdvojeno iz sistema pa se sada postavlja pitanje koja je vrednost ostatka sistema i pod kojim uslovima se može obaviti privatizacija. Imao sam priliku da u Skupštini, povodom koncesionog posla, polemišem sa potpredsjednikom Vlade Vujicom Lazovićem oko strateških saobraćajnih prioriteta insistirajući da se Luka Bar i železnica posmatraju kao neraskidiva celina, u kontekstu modernizacije i stvaranja optimalnih uslova za puno saobraćajno povezivanje i valorizaciju postojećih kapaciteta i Luke i željeznice – ističe Damjanović. On smatra da strateški partner za Luku Bar mora da ponudi plan modernizacije železnice i dodaje da su Srbija, Mađarska i srednja Evropa, posmatrano u strateškom i ekonomskom smislu, prirodno zaleđe Luke Bar.
Test pravih namera
– Činjenica je da kineske kompanije pokazuju interesovanje da se dionica pruge od Luke u Pireju do Beograda, i dalje do Budimpešte, modernizuje i stavi u funkciju izuzetno značajnog transportnog koridora. Ta prilika je propuštena kad je reč o dionici Bar-Beograd jer aktuelni partner, očigledno, nije zainteresovan da, inače jeftinu koncesiju, koristi za širenje posla već za, kako to ukazuju dostupni podaci, održavanje status kvo. Neki bi čak rekli da se Luka Bar čuva za NATO bazu i da za oficijelnu vlast ima više vojni nego ekonomski značaj – komentariše za “Danas” Aleksandar Damjanović, predsednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Skupštine Crne Gore i dodaje da će interesovanje države Srbije za eventualnu privatizaciju Luke Bar biti test pravih namjera oko budućnosti Luke Bar i načina njene valorizacije.
Procena
– Očigledno je da je Srbija dugoročno zainteresovana za jednu ovakvu investiciju. Ipak, imajući u vidu aktuelnu situaciju u toj državi, kao i okolnost da ova investicija ne bi mogla odmah da generira neke značajne prinose, čini mi se da bi tako nešto moglo biti problematično i za javne finansije i za ekonomiju Srbije. Ilustracije radi, Srbija samo za otplatu javnog duga izdvaja nešto više od 15 odsto BDP-a odnosno više od 35 odsto budžetskih prihoda. No, ako bi se ova trgovina mogla obaviti za mali iznos novca, što s obzirom na okolnosti nije isključeno, onda bi i kratkoročno posmatrano, takav potez mogao biti u interesu srbijanske ekonomije – analizira Milenko Popović, profesor Univerziteta Mediteran u Podgorici, komentarišući zainteresovanost Srbije za kupovinu Luke Bar.
