Stari brodovi ili nefunkcionalni sistem krivci za sve učestalije nesreće na Dunavu?

Proteklu nedelju obeležila je oštra polemika Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Udruženja profesionalnih lađara Srbije (UPLS) povodom uzroka nesreća koje su se dogodile na Dunavu.

Naime, Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja smatra da zabrana plovidbe brodova starijih od 35 godina rešava problem bezbednosti na Dunavu, dok UPLS tvrdi da je najveći problem “sistematska nebriga organa zaduženih za izdavanja dozvole za plovidbu, nefunkcionalnost inspekcijskog nadzora, nedovoljna obučenost kadrova  i činjenica da nijedna od osnovnih procedura pri obezbeđivanju mesta nesreće nije ispunjena”.

Državni sekretar u Ministarstvu Veljko Kovačević je objasnio da je Uredba doneta kako stari brodovi ne bi ugrožavali bezbednost plovidbe i životnu sredinu, ali i da se brodovlasnici podstaknu da mnogo efikasnije upravljaju svojom flotom.

– Brodovi izuzetno mogu da se upišu u naš upisnik, ako su stariji od 35 godina, ali ako se radi o brodu za prevoz rasutog tereta, on mora da ima dvostruku oplatu i mora da ima svedočanstvo o sposobnosti za plovidbu izdato od jedne od zemalja članica Evropske unije (EU) –  naglasio je Kovačević.

On je ocenio da su to garancije da je, iako je brod stariji od 35 godina, “dobro održavan i da je u skladu sa najstrožijim tehničkim zahtevima”.

– Kada su u pitanju brodovi za prevoz opasne robe, takođe izuzetno mogu da budu stariji od 35 godina, ali moraju da imaju ugrađenu dvostruku oplatu, moraju da imaju ADM sertifikat za brod i moraju da imaju klasu nekog priznatog klasifikacionog društva –  rekao je Kovačević.

Kovačević je istakao da na osnovu ove uredbe brodovi moraju da budu mnogo bezbedniji od onih na kojima se danas plovi i da se na taj način podiže nivo bezbednosti i uslova rada na tim brodovima.

Sa druge strane, Udruženje lađara je navelo da “pisanje medija povodom izjave Kovačevića da je zabranjena plovidba brodovima starijim od 35 godina nije prikazana realnost na plovnim putevima Srbije i stiče se utisak da je problem u srpskom lađarstvu rešen”.

– Sporna uredba je doneta početkom godine, a ne nakon potonuća brodova, kako prilikom analize objave Ministarstva deluje. Ni jedna zemlja Dunavske i Rajnske komisije ne poseduje sličnu uredbu, a imaju bezbednost brodova i plovidbe na znatno ozbiljnijem nivou – navodi Udruženje lađara.

Udruženje je navelo da trenutno u Srbiji ne postoji nijedna dežurna služba kojoj brodari mogu da se obrate tokom celog dana, podsećajući da je bilo planirano da se do 2010. godine formira jedna centralna služba, ali da do danas u tom pogledu nije ništa učinjeno iako je rok bio godinu dana.

U saopštenju UPLS se ističe da kapetanije imaju ogroman problem sa brojem ljudi i da zbog toga samo dve kapetanije u Srbiji trenutno rade 24 sata i to one na graničnim prelazima u Prahovu, na ulasku iz Srbije u Bugarsku i u Velikom Gradištu.

Kovačević, međutim, smatra da za efikasan sistem upravljanja bezbednosti na vodenim putevima, zbog savremenih tehnologija, danas nije neophodno da lučke kapetanije rade 24 sata dnevno, osim u kapetanijama na graničnim prelazima.

– Mi u našoj zemlji već šest godina imamo u funkciji rečne informacione servise koji su daleko napredniji, brži i efikasniji u odnosu na nekadašnju radio vezu. Problem je što u praksi, određeni procenat brodova ne koristi rečne informacione servise, što je i bilo i biće predmet inspekcijske kontrole –  istakao je Kovačević.

I na ovu izjavu UPLS ima komentar:

 –  RIS ili rečni informacioni sistem imaju sve evropske zemlje ali takođe imaju 24 časovne službe za praćenje i komunikaciju sa brodovima. Obaveštenja o promenama u plovnom putu kao i o ograničenjima u plovidbi kao i službe za pomoć ne postoje u Srbiji.