Irena Brajović, direktorka Confindustria Serbia – Rekordni rezultati trgovine Srbije i Italije, postoji još prostora za rast

Confindustria Srbija, predstavništvo konfederacije italijanske industrije, obeležila je nedavno veliki jubilej – 10 godina poslovanja u našoj zemlji. Confindustria je u Italiji dobrovoljno udruženje privrednika koje postoji od 1910. godine, kada je desetak kompanija oko grada Torina shvatilo da se ujedinjeni glas čuje bolje od pojedinca. Od tada je Confindustria poput institucije, koja u Italiji predstavlja 5 miliona zaposlenih i preko 150.000 kompanija.

– Naša kancelarija u Srbiji, kao međunarodno Confindustria predstavništvo, ima za glavni cilj da pomaže italijanskim kompanijama koje posluju u Srbiji, ali i da podrži one koje iako još nisu tu, imaju neki vid investicionog ili trgovinskog interesa. Usluge koje uglavnom pružamo jesu pronalaženje dobavljača i proizvodnih partnera, pronalaženje distributera, praćenje celokupnog investicionog projekta. Naravno, kompanije koje su već tu podržavamo u svakodnevnom poslovanju, ali im pomažemo i u kontaktu sa sprskim institucijama ili u pronalaženju finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja – kaže u intervjuu za PlutonLogistics Irena Brajović, direktorka Confindustria Srbija.

Povod za naš razgovor bila je nedavno održana konferencija „Put ka oporavku: budućnost globalnog lanca snabdevanja” na kojoj je više od 30 panelista govorilo o aktuelnoj situaciji u lancima snabdevanja.

Kako Irena Brajović kaže za PlutonLogistics temom lanaca snabdevanja kao i energetikom će se i u toku 2023. godine sigurno baviti. 

– Imamo u planu i privredne misije italijanskih kompanija u Srbiji, u oblasti infrastrukture i zaštite životne sredine.

PL: Iza nas je velika logistička konferencija „Put ka oporavku: budućnost globalnog lanca snabdevanja“. Šta vas je motivisalo da organizujete ovakav skup? Kakvi su utisci nakon događaja?

– S obzirom na svakodnevni kontakt i podršku koju naša kancelarija pruža italijanskim kompanijama koje posluju u Srbiji, kako u smislu proizvodnje ili prodaje, tako i njihovim domaćim dobavljačima i partnerima, već od prvih dana krize izazvane COVID pandemijom shvatili smo da su pitanja vezana za lance snabdevanja od krucijalnog značaja. Ta pitanja su nakon zatvaranja luka u Kini i povećanja cena transporta, postala jedan od prvih izazova sa kojima su se suočavale i suočavaju se i danas naše firme članice i njihovi partneri. Italijanska privreda se baš zbog toga veoma rano u toku 2020. godine okrenula bližim tržištima, a u potrazi za bližim dobavljačima, kao i proizvodnim partnerima. Srbija se na taj način našla na mapi kompanija koje dosada nisu razmatrale investiciju ili saradnju sa firmama sa ove strane Jadranskog mora. Danas, nakon eksplozije rata u Ukrajini, energetske krize i inflacije, istaklo se nekoliko krucijalnih pitanja – organizacija poslovanja, na koji način dati potrošaču kvalitetan proizvod za pristojnu cenu, kao i saradnja sa pouzdanim dobavljačima i partnerima.

Konferencija koju smo organizvovali je imala za cilj da informiše privredu o trenutnoj situaciji u globalnim lancima snabdevanja, ali i o mogućim scenarijama, a sve sa idejom pomoći prisutnim direktorima i vlasnicima kompanija da donesu što svesnije odluke.

U toku je sezona budžetiranja kompanija za narednu godinu. Od velikog je značaja imati informacije o očekivanim cenama transporta i logistike ili eventualnim problemima u brodskom i intermodalnom transportu. Mislim da je konferencija ostavila na neki način pozitivnu poruku učesnicima: iako je nedoumica za narednih nekoliko godina i dalje mnogo, potvrđen je trend pada cena u transportu, kao i prevazilaženje zakrčenosti luka.

Novi infrastrukturni projekti kako u Srbiji tako i u regionu, kao i korišćenje novih tehnologija, definitivno nam donose malo pozitivniji stav prema onome što čeka budućnost lanaca snabdevanja.

PL: S obzirom na to da povezujete italijansku i srpsku privredu, pitanja transporta i logistike jesu važna. Spoljnotrgovinska razmena dve zemlje je na visokom nivou. U kojim sektorima najviše trguju Srbija i Italija?

– Italija je godinama unazad jedan od prvih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Moram da napomenem da je Italija istorijski imala snažna industrijska partnerstva sa Srbijom – mislim tu pre svega na automobilsku i prehrambenu industriju – koja su od početka 2000. doživela samo novu renasansu i dobile pun zamah. Geografska i kulturološka bliskost kao i infrastrukturna povezanost, doprinele su kontinuiranom rastu robne razmene između Italije i Srbije čak i u toku 2020. godine i nakon krize uzrokovane COVID pandemijom, s time da je 2021. godina obeležena rekordnom razmenom sa nešto više od 4,1 milijarde evra. Sektori u kojima Italija i Srbija najviše trguju su alati i mašine, kao i sve što spada u metalopredađivačku, automotive, prehrambenu i tekstilnu inustriju, kao i industriju obuće.

PL: Koliko italijanskih kompanija posluje u Srbiji i u kom sektoru su najzastupljenije? Koliko se situacija izmenila prethodne tri godine?

– U Srbiji je aktivno oko 600 italijanskih kompanija, s tim da u tu cifru ne uključujemo i mnogobrojnija industrijska i proizvodna partnerstva. Italija je po broju realizovanih projekata u Srbiji drugi investitor u našoj zemlji.

Struktura italijanskih investicija u Srbiji se zapravo promenila i pre 2020. godine. Od početka 2000. u Srbiju su pretežno investirale kompanije iz tekstilne i obućarske industrije, u širem kontekstu kompanije koje su imale potrebu za velikim brojem zaposlenih i koje su prepoznale na neki način industrijsku tradiciju naše zemlje. Kako je počela digitalizacija poslovanja u Italiji i kako je visokotehnološki doprinos dobio sve veće i veće učešće u italijanskom biznisu, tako su se modifikovale i italijanske kompanije u Srbiji. Danas imamo kompanije koje, iako su u tekstilnoj industriji – sektoru koji se smatra jednim od najtradicijonalnijih, zapošljavaju najviše inženjera, jer je tehnološki doprinos proizvodnji na tom nivou. Tu su naravno i kompanije iz automotive sektora u širem smislu, koje zbog saradnji sa međunardnim brendovima imaju zahteve kvaliteta i zapošljavaju kadar navišeg stepena obrazovanja. Naravno, italijanska IT industrija je takođe propoznala kvalitet radne snage koju Srbija pruža, kao i napore Vlade  Srbije da podstakne taj sektor.

PL: Kakve su poslovne prilike u Italiji?

– Poslovne prilike u Italiji su ovom trenutku – kao i u celom Zapadnom svetu – obeležene energetskom krizom, kao i inflacijom. Vlada koju su italijanski građani izabrali pre mesec dana će u tom smislu imati veliku ulogu u vidu stabilnosti ekonomskog sistema. Neophodna će biti određena pomoć kako građanima tako i privredi. Kako bih približila vašim čitaocima, u Italiji industrija plaća cenu struje tri do 4 puta veću nego privreda u Srbiji. Moram takođe da napomenem da se veliki broj italijanskih kompanija koje su u proteklim decenijama proizvodile na tržištima dalekog Istoka vratilo u svoju zemlju, baš kako bi izbegao probleme vezane za lance snabdevanja, te da je pred eksploziju energetske krize italijanska privreda zapravo obeležavala veliki rast. To nam daje nadu da će, kada se u Briselu nađe rešenje za cenu i dostupnost energenata, italijanska privreda ponovo zabeležiti pozitivan trend.

PL: Kako italijanska preduzeća ocenjuju privredu Srbije?

– Italijanska preduzeća imaju veoma pozitivno mišljenje o srpskoj privredi, kao i o privrednom ambijentu. Domaće kompanije su se pokazale kao pouzdani i ambiciozni partneri: vrlo često smo svedoci toga da neko industrijsko partnerstvo doprinese velikom rastu domaćih kompanija kao i njihovo poslovno unapređenje putem, na primer, sertifikacije. Sertifkati su od ogromnog značaja baš zato što malim i srednjim preduzećima otvaraju mogućnost ulaska u globalne lance snabdevanja.

Kvalitet radne snage je takođe jedan od faktora koji strani investitori prepoznaju u Srbiji, pa tako i oni koji dolaze iz Italije – vrlo često svedočimo tome da u kratkom roku domaći rukovodioci zamene menadžere koji iz Italije dođu u Srbiju da uspostave biznis.

Takođe, veliki broj italijanskih privrednika je pozitivno ocenilo i brzinu kojom je Vlada Srbije reagovala u toku COVID krize u vezi sa pružanjem pomoći kompanijama.