ZA VOLANOM: Stanko Stepanov, vozač kipera – Samo sloga

Sa Stankom Stepanovim smo se sastali u Novom Sadu, njegovom rodnom gradu, a rastali sa idejom da sledeće viđenje bude u Beogradu, na Voždovcu gde je služio vojsku. Imali smo dve teme za razgovor. Stanko je po zanimanju profesionalni vozač, a igrom slučaja i uticajni igrač na društvenim mrežama! Njegova grupa na Facebook-u BERZA VOZAČA KAMIONA – broji više od 36.000 članova koji osim informacija o slobodnim radnim mestima, među sobom dele i svoja iskustva, probleme, rešenja…

Njegov posao nije samo prevesti robu od tačke A do tačke B, već je izabrao drugi put, a to je da pomogne ljudima da se zaposle ili kolegama kojima se desi peh na putu.

– Nisam se ja tome nadao. Pokrenuo sam grupu, slučajno… Sam sam bio u situaciji da preko interneta tražim posao, a iz potrebe da pomognem i sebi i kolegama pokrenuo sam grupu na Fejsbuku. Zajednica se velikom brzinom povećavala i tako smo stigli do ovog broja članova. Iako danas imamo čak 15 admina, ja i dalje volim da sve iskontrolišem.

Takav je i u svom primarnom poslu. Uprkos tome što ima više od 27 godina radnog staža, kad dođe na posao prvo obiđe krug firme da vidi da li je sve ok, pregleda kamion, pa tek onda seda da vozi.

– To mlade kolege moraju da nauče!

A kako je sve počelo?

– Ovaj posao, potpisujem, nije za svakoga. To je teško, zahtevno i odgovorno zanimanje i za njega moraš biti rođen. Jednostavno, moraš da ga voliš! Druge nema. Ja sam ga zavoleo još sa sedam godina, kada sam sa dedom prvi put ušao u kamion!

Dozvolu za C i E kategorije je zaradio radeći na mešalici. U zbilji kaže da se i tada obuka morala debelo platiti.

– Prvo sam godinama vozio taksi, pa tek onda prešao na transport tereta. Tada nije bilo lako da se dobije posao profesionalnog vozača. Morao si imati kolegu koji će garantovati za tebe, pa tek onda da se uđe u pregovore oko posla.

Prvi kamion – pa cisterna

Prvi radni zadaci za volanom kamiona, kaže, nisu bili nimalo jednostavni – bilo je to vreme bez navigacije, tehnike koja priskače u pomoć, mobilnih telefona…

– Bila je to neka stara cisterna u lošem stanju, sa fulerovim menjačem. Vozio sam je prvo u Srbiji, pa u zemljama bivše Jugoslavije – priseća se Stanko tog posla, ali i jedne anegdote koja je mogla da ga košta glave:

– Po snegu i ledu vozio sam kroz Bosnu i kod Kelesije cisterna je počela da kliza, ne svojom voljom sam “počeo da se sankam”… Situacija je bila opasnija iz razloga što sam vozio ADR i veoma lako sam mogao da “odletim u vazduh”. Srećom, nekako sam uspeo da zaustavim vozilo. I evo me danas sa vama.

Iako ne krije stav da je i posle mnogo godina iskustva za svakog vozača važno da čuje mišljenje kolega, ističe da je to presudno za one koji su na početku karijere i koji tek treba da uče:

– U Rafineriji Pančevo postojala je zajednička prostorija, kantina za vozače. Ja sam obožavao tamo da sedim, odvojim uvo i upijam priče i iskustva starijih kolega.

Oprobao se Stanko i u međunarodnom transportu u Srbiji i u inostranstvu. Danas, naš sagovornik vozi kiper. U ovom životnom razdoblju, taj posao mu najviše odgovara.

– Radno vreme je od devet do pet. Posao je pet minuta laganog hoda od kuće.

Kaže da između zarade i balansa poslovnog i privatnog, bira ovo drugo. A na pitanje o planovima, odgovara:

– Još koju godinu za volanom, pa ću se baciti na digitalni marketing. U društvene mreže sam uložio dosta truda u poslednjih par godina. Smatram da je to izuzetno dobar marketing za sve vrste posla, a samo treba uložiti maštu i vreme i treba to iskoristiti. Meni lično je najlepši osećaj na kraju dana zadovoljstvo ako sam nekoga usrećio i pomogao.

U marketingu, kaže, očekuje i podršku svoje ćerke, koja studira u tom sektoru.

Samo sloga…

Mišljenja je da vozači treba da se drže zajedno i da pomažu jedni drugima koliko god su u mogućnosti. Kaže i da je izuzetno važno saslušati vozače.

– Mislim da oni često imaju više iskustva od vlasnika firme. I da ih treba saslušati. Kada bismo imali otvorenu komunikaciju, verujem da bi tad sve bolje napredovalo.

Na pitanje šta treba učiniti kako bi se što više ljudi odlučivalo za profesiju profesionalnog vozača, a što manje njih odlazilo u inostranstvo, Stanko kaže:

– Prijava vozača na celu platu, isplata novca na račun i da se vozi čista regula. Takođe i posebno osiguranje za vozače.

U tuđini nije lako

Danas mnogi profesionalni vozači žele da karijeru nastave u inostranstvu, zbog boljih uslova i većih plata. Stanko nam kaže da o svemu tome treba dobro promisliti i sve staviti na papir.

– Ako razmišljate o inostranstvu, osim te cifre oko plate, razmislite i o uslovima rada, uslovima za život, troškovima oko papira i života u inostranstvu. Računajte i na odvojenost od porodice i prijatelja. To nema cenu!

Priča nam o realnom životu dok je radio u Švedskoj:

– Sa ženom i decom se čuješ i vidiš preko telefona, a svaki put knedla u grlu stoji. Pustiš narodnjake i neretko zaplačeš. Jer ko kaže da nije pustio suzu u kabini, verujte da laže!

 „Za volanom“

U ovom serijalu čeka vas deset priča iz ličnog ugla profesionalnih vozača, a sa našim sagovornicima razgovaraćemo kako o njihovim radnim zadacima i svemu što ih prati, tako i o temama značajnim za profesiju – koje nove tehnologije im pomažu u radu, zbog čega je važno drugarstvo na drumu, kako vide budućnost svoje struke.

Rubriku „Za volanom“ portal PlutonLogistics realizuje u partnerstvu sa brendom VARTA.