Srbija je među deset najvećih izvoznika pšenice i kukuruza na svetu
Udruženje Žita Srbije, uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO), je učestvovalo na najvećem svetskom forumu u oblasti proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama “Global Grain”, koji je održan u Ženevi od 14. do 16. novembra 2017.
Više od 1.200 učesnika iz 550 kompanija iz celog sveta na “Global Grain” konferenciji imali su priliku da čuju najnovije trendove i izazove u ovoj industriji, na panel diskusijama kao što je “Forum zemalja crnomorskog basena”, radionici “Upravljanje rizikom” i brojnim prezentacijama koje pokrivaju goruće teme i pitanja iz oblasti proizvodnje, trgovine, izvoza, logistike i kretanja cena žitarica i uljarica na regionalnim i svetskom tržištu.
Učešće i prezentacija asocijacije Žita Srbije su realizovani u okviru projekta “Unapređenje izvoza žitarica i uljarica”, koji u Srbiji sprovode UN FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Sunčica Savović, sekretar Udruženja Žita Srbije, je učesnicima prezentovala podatke okoličinama i kvalitetu proizvodnje pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, zatim izvozne kapacitete naše zemlje i ključna tržišta na kojima se ove kulture plasiraju.
Prikazana analiza Udruženja Žita Srbije, izrađena na osnovu podataka Odeljenja za poljoprivredu Sjedinjenih Država, pokazuje da se Srbija kotira među 10 najvećih izvoznika žitarica na svetu u periodu od ekonomske 2014/15 do 2016/17 godine. Tačnije u izvozu kukuruza je na osmom mestu, dok je u izvozu pšenice na desetom mestu.
U pogledu prinosa po hektaru, Srbija je čak na visokom drugom mestu kada je u pitanju pšenica, odmah iza proseka Evropske unije i na petom mestu u prinosu kukuruza po hektaru.
Prezentacija je privukla veliku pažnju kompanija iz Evropske unije, ali i kompanija sa drugih kontinenata, koje su potencijalni uvoznici ratarskih kultura iz Srbije.
– Brojne su prednosti naše zemlje kada je u pitanju trgovina i izvoz žitarica i uljarica – počev od proizvodnje isključivo nonGMO kultura do mogućnosti transporta od Crnog mora do Severnog mora Panevropskim koridorom VII. Međutim, da bi se obezbedila veća efikasnost izvozne logistike potrebne su dodatne investicije u povezivanje rečnog, drumskog i železničkog saobraćaja, proširenje lučkih kapaciteta i izgradnju novih silosa, prvenstveno na Dunavu, kao i modernizaciju naše rečne flote – zaključuje Sunčica Savović.
