Šta nemački Zakon o dužnoj pažnji znači za kompanije, a šta za radnike u Srbiji?

Sve kompanije koje poslovno sarađuju sa nemačkim firmama širom sveta sada moraju da dokažu da ne krše prava radnika. Ako krše ove propise, radnici mogu da ulože žalbu, jer je u januaru prošle godine stupio na snagu Zakon o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja. To podrazumeva da i svaka firma iz Srbije koja ima ugovor sa nemačkom firmom, mora da poštuje ovaj Zakon inače će izgubiti posao i izlazak na nemačko tržište.

Kako je Sanela Bahtijarević, savetnica Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), objasnila za Oko magazin RTS-a, pravo na žalbu u Nemačkoj ima onaj radnik koji zna da je kompanija u kojoj radi u Srbiji deo nemačkog lanca snabdevanja. Odnosno, ako radnik zna da njegova firma ima ugovor sa nemačkom kompanijom, prema kome proizvodi delove, robu ili usluge za nemačko tržište. Tako indirektno ovaj propis važi i za sve zemlje sa kojima sarađuju nemačke firme.

– Žalbena procedura je interna i prigovor se ulaže kod kompanije kupca u Nemačkoj. Recimo, to je firma koja radi u Nemačkoj i koja kupuje određeni proizvod iz Srbije. Radnik iz Srbije može da ode na web sajt tog preduzeća i da tu uloži žalbu. Ti postupci izgledaju različito, nisu detaljno regulisani, ali postoji mogućnost i anonimnog podnošenja žalbe. Takođe, važi načelo nepristrasnog rešavanja ovih slučajeva – kaže Bahtijarević.

Kazna za nemačku firmu koja ne poštuje prava radnika može iznositi i do osam miliona evra, ili do dva odsto ukupnog godišnjeg prometa. Tu je reč o prometu koji kompanija ostvari na globalnom nivou, ne samo u Nemačkoj. Takođe, kompanija u čijem se lancu ne poštuju radna prava može da dobije zabranu da učestvuje na tenderima. Ovaj propis važi za kompaniju koja ima više od 1.000 zaposlenih na globalnom nivou.

Pitanje koje se nameće je koji je motiv srpskih kompanija da poštuju zakon druge države? Tanja Lindel iz Sektora Udruženja privrede Privredne komore Srbije kaže da je interes naših kompanija da poštuju ovaj propis – poslovni. Kako naše firme nisu direktno obaveznice zakona, ali sve obaveze koje su definisane za njihove poslovne partnere su kroz poslovne ugovore prenete i na njih. Ukoliko te obaveze ne poštuju, mogu da izgube posao.

Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta, objasnila je kako je došlo do ovog Zakona.

– Nemačka je, inače, glavni usisivač radne snage u Evropi, motor evropske privrede, ali joj u ovom trenutku nedostaje nekoliko miliona radnika. Uz to, nemačke kompanije imaju i dobavljače i izvan Evrope, u Aziji. Vi danas imate takozvanu brzu modu, majice koje možete da kupite za tri-četiri evra. Tako niska cena gotovo sigurno ukazuje da je ta majica došla iz Bangladeša, gde je korišćen dečiji rad – objašnjava Jelena Žarković i dodaje da je Nemačka donela ovaj zakon pod pritiskom udruženja potrošača, akcionara, različitih nevladinih organizacija, koje se bave zaštitom ljudskih prava i promovisanjem ekoloških standarda.

– Evropa hoće na neki način da uspostavi standarde i da kaže: ako hoćete da koristite prednosti našeg tržišta onda morate i da vaše radnike tretirate u skladu sa nekim standardima. Možda će to biti veći podstrek i pritisak i za naše ovdašnje sudske ili zakonodavne organe da odgovore na ove zahteve i konkretne pritužbe radnika u nekim kompanijama – smatra porof. Žarković.

Stefan Todić, pravnik UGS Nezavisnost, podseća da je usvajanju ovog zakon prethodio i jedan nesrećni slučaj. Zakon je, nažalost bio inspirisan nesrećom u kojoj je više od 1.100 ljudi, radnika tekstilne industrije u Bangladešu, izgubilo život kada je 24. aprila 2013. u fabrici Rana Plaza u predgrađu Dake izbio požar, nakon čega se konstrukcija srušila. Ovaj tragičan slučaj bio je, kako kaže, povod da se u Nemačkoj donese zakon da kompanija bude odgovorna za radna prava ne samo na nacionalnom nivou, već da dužna pažnja važi duž celog lanca snabdevanja.

Strane kompanije i radnici u Srbiji

Stručnjaci naglašavaju da je saradnja srpske privrede sa Nemačkom izuzetno važna za našu privredu. Tamo 1.126 firmi iz Srbije izvozi, u vrednosti od 4,3 milijarde evra. Nemačka je u Srbiji veliki ulagač. Od 2010. do danas stiglo je gotovo 40 milijardi evra stranog kapitala, a samo nemačke firme ovde su uložile više od 2,7 milijardi evra. U Srbiji u nemačkim kompanijama radi više od 75.000 ljudi.

Ipak, sa stranim poslodavcima u našu zemlju stižu i neka strana pravila, pa je tako i pitanje može li ovaj nemački zakon za zaštitu prava radnika u Srbiji da uradi više nego ovdašnje zakonodavstvo. Stefan Todić iz UGS Nezavisnost kaže da može, pod uslovom da su firme dobavljači nemačkih kompanija koje imaju više od 1.000 zaposlenih. Kako objašnjava, u bazi srpskih sindikata najčešća kršenja radnih prava predstavljaju ona koja se odnose na isplatu zarade, prekovremeni rad, isplaćivanje doprinosa, pravo na štrajk, probleme sa sindikalnim organizovanjem, bezbednošću i zdravljem na radu.

Za sprovođenje ovog zakona zadužena je nemačka regulatorna agencija BAFA. Prošle godine u ovu agenciju stiglo je 400 žalbi iz celog sveta. Jedna je stigla i iz Srbije. Nije poznato iz koje kompanije je ovaj prigovor stigao, ali će to moći da se vidi kad BAFA objavi svoj godišnji izveštaj o primeni ovog zakona i postupcima koji su vođeni širom sveta.

Inače, uoči ovog 1. maja, Evropski parlament glasao je za usvajanje Direktive o dužnoj pažnji, što znači da će ista pravila važiti i za evropske, a ne samo nemačke kompanije. Ipak, ono što je zanimljivo jeste da je prilikom glasanja za ovu direktivu Nemačka bila uzdržana, što mnogi tumače kao uticaj udruženja privrednika i lobi grupa, pod čijim je pritiskom usvojena direktiva „okrnjena“. Inicijalni predlog predviđao je, naime, i ličnu odgovornost menadžmenta kompanije. U konačnoj verziji direktive te odredbe nema.

Ipak, to znači da volja da se donese Zakon o dužnoj pažnji više nije samo nemačka i da će ova pravila uskoro važiti za sve dobavljače evropskih firmi iz trećeg sveta.

Ali, u Srbiji posluju i investitori iz Azije. Izazov je hoće li dužna pažnja važiti i duž baraka u kojima su u neljudskim uslovima nagurani radnici zaposleni kod azijskih stranih investitora?

Izvor: RTS