Trgovinska razmena Srbije i Nemačke – Suficit na našoj strani prvi put posle 2 decenije

Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke nastavila je da raste uprkos globalnim izazovima, pokazalo je najnovije istraživanje Nemačko-srpske privredne komore (AHK) predstavljeno u utorak (24. juna), a prvi put u poslednjih 20 godina, otkako se istraživanje sprovodi, Srbija je u 2024. imala trgovinski suficit sa Nemačkom.

– Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke je prošle godine iznosila devet milijardi evra. Srbija je prošle godine imala suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Nemačkom što se prvi put desilo u poslednjih 20 godina. Malo je zemalja na svetu koje imaju suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa nemačkom – kazao je na konferenciji za novinare predsednik Nemačko-srpske privredne komore Milan Grujić.

On je podsetio da više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom zapošljava u Srbiji oko 80.000 radnika.

– Ukupna spoljna trgovina Nemačke sa svetom 2024. godine opala je za 2,6%, ali ukupni rast spoljnotrgovinske razmene između Nemačke i Srbije iznosio je 2%. Vrednost srpskog izvoza u Nemačku bila je 4,6 milijardi evra, dok je Nemačka izvezla robu u Srbiju vrednu 4,4 milijarde evra, pa je srpski suficit bio 293 miliona evra – podsetio je Grujić na predstavljanju istraživanja o privrednom ambijentu, koje je rađeno tokom marta ove godine među kompanijama članicama AHK.

On je naveo da rezultati ovogodišnje ankete, koja je rađena u martu i u kojoj je učestvovalo 21% članica ove organizacije, potvrđuju stabilno poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju.

– Posebno ohrabruje podatak da bi 88% ispitanika ponovo odabralo Srbiju za ulaganja, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. To je jasan signal da zajedničkim naporima gradimo predvidivo i konkurentno poslovno okruženje. Ipak, anketa nam takođe jasno pokazuje gde je neophodno dodatno delovati – pristupanje EU i dalje je za većinu kompanija ključno pitanje. Na tom putu, kao i do sada, ostajemo partneri i saveznici – poručio je Grujić.

Pogoršana ekonomska ocena 

Rezultati ankete, kako je istaknuto, pokazuju da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2025. pogoršala, samim tim i očekivanja do kraja ove godine. Takođe, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao dobro opao je sa prvobitnih 39% u 2024. godini na 34% u ovoj godini.

Istovremeno, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao zadovoljavajuće neznatno je opao, za dva procentna poena. Procenat kompanija koje su nezadovoljne trenutnim razvojem povećao se sa 6% u prošloj, na 13% u ovoj godini.

Ukupna očekivanja kompanija članica jesu smanjena, ali nisu prešla u negativna očekivanja, pokazalo je istraživanje.

Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2025. godini, 31% anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, što je 6% manje nego prošle godine.

Nešto više nego prošle godine, 53% kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok 16% ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati, što je 6% više nego godinu pre, rečeno je na konferenciji.

Tokom 2025. godine 33% anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, što je sedam procentnih poena manje nego prošle godine.

Takođe, 45% anketiranih kompanija smatra da će nivo investicija ostati nepromenjen, dok isti broj ispitanika kao u 2024. godini smatra da će se nivo investicija smanjiti (22%).

Kako je istaknuto, ovi rezultati pokazuju da Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore, ali shodno trenutnim ekonomskim okolnostima i globalnim izazovima, mnogim kompanijama se prioriteti pomeraju i da su u nekim slučajevima planovi za proširenje investicija na čekanju.

Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, 85% ispitanih ocenili su proces približavanja EU kao važan i veoma važan, a za poboljšanje poslovnog ambijenta smatraju da je neophodno poraditi na: borbi protiv korupcije i kriminala, evropskim integracijama, unapređenju pravne sigurnosti i javne uprave, transparentnosti u procesu javnih nabavki, političkoj i društvenoj stabilnosti kao i dostupnost stručne radne snage.

Kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i razvojem infrastrukture u celini, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad, a sistem dualnog stručnog obrazovanja je ponovo istaknut kao pozitivan faktor ove godine.

Kada je u pitanju kreiranje i motivisanje kvalifikovanog kadra, kompanije preduzimaju mere poput uvođenja dodatnih finansijskih stimulacija i povećanja plata iznad tržišnog proseka, proširenja internih obuka, pojačane automatizacije i digitalizacije procesa, kao i proširene saradnje sa obrazovnim institucijama, rečeno je na konferenciji.

Kao najveće rizike u poslovanju u 2025. godini, kompanije percipiraju globalne i lokalne privredne i političke okolnosti, nedostatak pravne sigurnosti, smanjenje potražnje za proizvodima i uslugama i povećanje troškova rada.

Uticaj nove ekonomske politike Sjedinjenih Američkih država nije percipiran kao relevantan.

Iz ugla ispitanih kompanija, najveći globalni izazovi u narednih pet godina biće povećanje političkog uticaja na ekonomske prilike, inflacija i monetarna politika te digitalizacija i veštačka inteligencija.

Sajber sigurnost i ograničeno snabdevanje sirovinama i energijom predstavljaju dodatne izazove sa kojima će se kompanije suočavati u narednom periodu.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu.

Ona je navela da je anketa AHK o uslovima poslovanja već godinama važan pokazatelj za nemačke kompanije.

– Ona odražava koliko su bliski ekonomski odnosi Nemačke i Srbije i koliko su nemačke kompanije zadovoljne u Srbiji. Obim trgovinske razmene veći od devet milijardi evra i više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom govore za sebe. Prvi put, Srbija ima i trgovinski suficit sa Nemačkom, što je rezultat rada koji se ovde obavlja – kazala je Konrad.

Podsetila je da je anketa pokazala da je proces pristupanja EU jedan od najvećih izvora nezadovoljstva, kao i borba protiv korupcije.

– Nemačka podržava Srbiju u ovim oblastima delovanja i na njenom putu ka članstvu u EU – rekla je Konrad.

Na koferenciji za medije predstavljeni su i rezultati studije koju je za AHK izradio Centar za visoka ekonomska istraživanja (CEVES) iz Beograda.

Rezultati su pokazali da su, uprkos globalnim ekonomskim izazovima, trgovinski odnosi između Srbije i Nemačke pokazali otpornost i stabilan rast.

Dok se globalna trgovina smanjila za 4,5% u 2023. godini, a ukupna nemačka trgovina pala za 3,3%, bilateralna trgovina Nemačke sa Srbijom porasla je za 11,1%, dostigavši 9,37 milijardi evra.

Ovaj trend rasta se nastavio i u 2024, iako usporenijim tempom od 7%.

Istaknuto je da Nemačka ostaje najvažniji trgovinski partner Srbije, pre svega zahvaljujući strateškom položaju Srbije, njenoj razvijajućoj infrastrukturi i ulozi koju ima kao atraktivna destinacija za near-shoring proizvodnje u uslovima globalnih nestabilnosti.

Osnivač CEVES-a Kori Udovički je izjavila da, iako po veličini i stepenu razvijenosti srpska i nemačka privreda ne mogu da se porede, postoje sličnosti i afiniteti zbog kojih je naša saradnja uvek bila od obostrane koristi, a za Srbiju od izuzetnog značaja.

– Zato verujem da je i sad, kad je Nemačka privreda u restrukturiranju, a Srbija mora da traži novi model rasta, moguće pronaći formule da ta saradnja nastavi da se razvija – ukazala je Udovički.

AHK je deo globalne mreže od 150 kancelarija nemačkih privrednih komora u inostranstvu i delegacija nemačke privrede u 93 države.

Komora aktivno radi na poboljšanju ekonomskih uslova u Srbiji i unapređenju nemačko-srpske trgovine i saradnje u svim privrednim aspektima.

Sa više od 450 članica, AHK predstavlja najveću i jednu od najvažnijih bilateralnih komora u Srbiji.

Izvor: n1info.rs

Foto: Unsplash/Christian Wiediger, ilustracija