UVOZ/IZVOZ 2017 – Kakav je bio spoljnotrgovinski bilans Srbije?

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar – decembar 2017. godine iznosila je 38939,1 mil USD što je porast od 15,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izraženo u evrima 34465,7 miliona uz porast od 13% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 16992,4 mil USD, što čini rast od 14,2% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 21946,7 mil USD, što je za 16,1% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 15047,1 miliona, i to je povećanje od 12% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 19418,6 miliona, što predstavlja povećanje od 13,8% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 4954,2 mil USD, što čini povećanje od 23,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 4371,5 miliona, što je povećanje od 20,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,8%.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2043,7 mil USD, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, proizvoda od metala, drumskih vozila. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj, koks i briketi, povrće i voće, pluta i drvo. Izvoz Srbije iznosi 2974,0, a uvoz 930,3 mil USD za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 319,7%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 2628,3a uvoz 820,9 mil EUR (suficit je 1807,4 mil EUR, a pokrivenost uvoza izvozom 320,2%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i ulje od suncokreta, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (izvoz dizel automobila i vode sa dodatkom šećera, a uvoze se najviše vina i lignit) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i ulja od suncokreta, a uvoze se najviše vina i lekovi). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Italijom, Švedskom i Moldavijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom. Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa),Turskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Irakom, Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Češkom, Indijom, Grčkom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrati).