POSLOVANJE U ALBANIJI: Iskustva kompanija NELT i Milšped

Prošle godine 1.003 firme iz Srbije poslovale su sa albanskim partnerima. Tržište Albanije nudi značajan potencijal za ulaganje domaćih privrednika koji u sve većem broju sarađuju sa albanskim partnerima. Srpske kompanije investiraju u tu zemlju, a sve je više poslovnih ljudi iz Albanije koji žele da ulažu u Srbiju, navode u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Albanije u prošloj godini, uprkos pandemiji, povećana je za 17,8 miliona evra i dostigla 201,5 miliona evra, ali ima još dosta mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje i jačanje poslovnih veza privrednika. Velike domaće kompanije poput Milšpeda i Nelta već su prisutne u Albaniji. Za 24 časa po ceni od oko 0,7 evra može se registrovati novo preduzeće u toj zemlji. U Srbiji je registrovano 20 firmi čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Albanije.

Marko Divljan, menadžer kompanije Milšped u Albaniji kaže da optimalan geografski položaj između istoka i zapada, blizina evropskog tržišta Grčke i Italije, čine tu zemlju zanimljivom za investitore.

– Zemlja se razvija i postoje investicije koje zahtevaju podršku logističkih kompanija, i to smo prepoznali na vreme –  ističe Divljan i dodaje da bi region napredovao, neophodno je graditi veze među privrednicima.

– Ako je Albanija vaše ciljno tržište, nema razloga da ne dođete ovde i započnete bilo kakav poslovni poduhvat –  poručuje Divljan.

Kriza izazvana epidemijom virusom korona nije značajno uticala na robnu razmenu između dve države, navode u Privrednoj komori Srbije. Iz PKS poručuju da firme koje su zainteresovane za saradnju sa Albanijom mogu da dobiju besplatne usluge Centra za regionalnu saradnju i predstavnika PKS u Albaniji.

– Postoji veliko interesovanje albanskih kompanija za poslovanje na srpskom tržištu. Dokaz tome je i razmena između dve privrede koja je znatno porasla, iako prolazimo kroz težak period izazvan pandemijom –  objašnjava Nikola Vuljaj iz predstavništva PKS u Albaniji.

Nakon tri godine poslovanja na tržištu Albanije, Nelt Grupa danas u toj zemlji zapošljava 156 radnika, 30 odsto više u odnosu na 2018. kada su preuzeli All Balcans Corporations.

Marko Milanković, menadžer korporativnih komunikacija Nelt Grupe, kaže da tržištu Albanije nedostaje kvalifikovana radna snaga.

– U toku kovida bili smo svedoci preterano komplikovane administracije, ali moramo da pohvalimo i podržimo uvođenje e-fiskalizacije, koja treba da unese dodatnu finansijsku disciplinu u ceo poslovni sektor –  kaže Milanković.

U Albaniju smo izvezli prošle godine robu za 156,2 miliona evra. Najviše ostatke gvožđa, čelika, zatim kukuruz i pšenicu, preparate za pranje i čišćenje, automobile, lekove… Albansko tržište nudi prostor za naše proizvode od plastike, gvožđa, čelika, zatim, nameštaj, povrće, ekstrakte za štavljenje i bojenje… Uvozimo paradajz, krastavce, papriku, lubenice, tikvice, delove obuće, cement, betonski čelik, ploče i trupce od legura aluminijuma…

Projekcije za 2021.

Prema predviđanjima Ministarstvo privrede i finansija Albanije udeo BDP-a u javnom dugu dostići će tokom ove godine 63,32 odsto, a vrednost privrednog rasta će pasti za oko 1,4 procenata.

Prostor za zajednička ulaganja

Albanija ima značajan potencijal za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) i veliki hidroenergetski potencijal. Postoji značajan potencijal za proizvodnju solarne energije i korišćenje potencijla energije vetra. Zemlja je veoma bogata mineralnim resursima. Najvažniji prirodni resursi Albanije su mineralna nalazišta nafte, prirodnog gasa, boksita, hroma, bakra, rude gvožđa, nikla, i soli…

Podaci:

• 20% je porez na promet roba i usluga u Albaniji
• 10% je porez na dobit
• 9,5 %, su doprinosi koji padaju na teret zaposlenih, a 15% na teret poslodavca
• Zdravstveno osiguranje plaća se po stopi od 1,7 odsto, i za zaposlene i za poslodavce
• Porez za socijalno osiguranje samozaposlenih plaća se u iznosu od 23% od zarade i 7% za zdravstveno osiguranje.
• Porez na imovinu ima promenljive stope. Porez na nepokretnosti za novoizgrađene objekte kreće se između 4% i 8% od prodajne cene kvadratnog metra stambenog i/ili poslovnog objekta.