SMANJENJE TROŠKOVA U LOGISTICI: Administracija i ljudski resursi
Logistika je područje sa najvećim potencijalom za stvaranje ušteda i unapređenje poslovanja svake kompanije, bez obzira na njenu delatnost, veličinu i tržišnu poziciju. Ukoliko bi kompanije smanjile logističke gubitke i troškove ostvarile bi značajne uštede, ali i unapredile konkurentnost svojih proizvoda i usluga na tržištu. Uzroci i mesta nastanka troškova i gubitaka nalaze se u različitim logističkim procesima i delovima lanca snabdevanja. Tako na primer, logistički gubici mogu biti vezani za transport, zalihe, skladištenje, pakovanje, vreme, administraciju i znanje. Autor teksta prof. dr Milorad Kilibarda, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, će čitaocima PlutonLogistics-a detaljno predstaviti u kojim segmentima logistike postoji prostor za uštede.
ADMINISTRACIJA I LJUDSKI RESURSI
Logistika je u velikoj meri radno intezivna delatnost, gde su ljudski resursi i intelektualni kapital ključni za obavljanje većine logističkih zadataka. Obrazovana, visko stručna i profesionalna radna snaga ima uzuzetno veliki uticaj na efikasnost i ekonomičnost poslovanja. Međutim, radna snaga generiše i značajne troškove i gubitke, posebno u logističkim sistemima koji su loše organizovani, neuređeni i bez jasno definisanih postupaka i procedura rada. Loša organizacija i nekonzistentne aktivnosti i akcije stvaraju dodatnu administraciju. Na logističku administraciju otpada od 5 do 7 % ukupnih logističkih troškova. Kada su u pitanju troškovi administracije i radne snage u logistici, uštede je moguće postići kroz nekoliko pravaca.
Prvi pravac je obrazovanje, kroz različite oblike formalnog i neformalnog sticanja znanja. Znanje nije ni malo manje važno od bilo kog drugog vidljivog resursa. Gubici se stvaraju ako kadrovski resursi nisu stručni i obrazovani, ako zbog toga pojedine aktivnosti traju znatno duže ili nezadovoljavaju očekivanja korisnika. Gubici se stvaraju i kada se dupliraju napori zaposlenih u različitim delovima kompanije. Potrebno je da kompanije zapošljavaju stručne i obrazovane kadrove, ali i da sprovode različite oblike inovacije znanja. Neophodno je kroz stalo pronalaženje novih sazanja efikasno odgovoriti na postojeće stanje, promene i izazove koji se postavljaju pred kompanije. Potrebno je deliti informacije, znanje i vizije, kako u kompaniji, tako i u čitavom lancu snabdevanja.
Drugi pravac je izgradnja dobre organizacije, sa menadžmentom koji ima jasnu viziju, lidersku opredeljenost i posvećenost ciljevima kompanije. U kompanijama u kojima postoji dobra organizacija, podela posla, disciplina i odgovornost manja je potreba za administracijom, pošto su u takvim sredinama postavljena jasna očekivanja koja poštuju svi članovi tima. Motivisanost i dobra informisanost zaposlenih, ključne su pretpostavke za efikasno i racionalno poslovanje.
Treći pravac je optimizacija logističkih procesa i aktivnosti, kroz primenu različitih modela i metoda vezanih za raspoređivanje i upravljanje ljudskim resursima, uz odgovarajući sistem praćenja postignitih rezultata i pravednog načina nagrađivanja, u skladu sa rezultatima.
Četvrti pravac je primena novih tehnologija i rešenja na području skladištenja, pretovara i transporta, a posebno iz oblasti računarske tehnike, softvrskih rešenja, informacionih i komunikacionih tehnologija. Primenom novih rešenja značajno se mogu smanjiti troškovi radne snage, ali i verovatnoća pojave grešeke i rizika koji iz toga proizilazi. Mnoge kompanije su uspele da postignu uštede koje u velikoj meri prevazilaze troškove uvođenja novih tehnologija i rešenja. Potrebno prepoznati ove prednosti i nedostatke, te rešenja naći u skladu sa tim.
