Šta su institutske klauzule za osiguranje robe?

Sve polise osiguranja robe u prevozu navode rizike koje je osiguravač spreman da preuzme u osiguranju. Nekad je pokriće postavljeno vrlo široko, obuhvatajući većinu rizika koji mogu da oštete robu za vreme prevoza. Nekad je pokriće vrlo limitirano, kada je osiguravač spreman da pruži pokriće samo protiv malog broja imenovanih rizika.

U međunarodnom osiguranju robe u prevozu uslovi osiguranja su u velikoj meri unificirani. Uglavnom se u čitavom svetu koriste uslovi koje je pripremio i sastavio na korišćenje zainteresovanim licima Joint Cargo Committee, zajedničko telo dve asocijacije britanskih osiguravajućih društava koje čine osnovu londonskog tržišta osiguranja: Lloyd’s Market Association (LMA) i International Underwriting Association (lUA). Uslovi, koje su pripremili iz ovog zajedničkog tela, poznati su u praksi pod nazivom „Institutske klauzule“.

Na našem tržištu roba može da bude osigurana prema uslovima domaćih osiguravača ili uobičajeno prema institutskim klauzulama za osiguranje robe (Institute Cargo Clauses (ICC)). Domaći uslovi blisko prate ICC klauzule.

U našoj zemlji se kod osiguranja međunarodnog pomorskog karga široko koriste engleski uslovi osiguranja. Razlozi (1):

1. Englesko pomorsko osiguranje, zbog istorijskih razloga je izvršilo odlučujući uticaj na pomorsko osiguranje u čitavom svetu.
2. Vrlo visok stručni nivo engleskih uslova transportnog osiguranja. Njihova priprema poverava se istaknutim stručnjacima za poslove i pravo transportnog osiguranja
3. Naši osiguravači su prihvatili englesku polisu i engleske uslove u poslovima međunarodnog transportnog osiguranja i zbog potreba naše spoljne trgovine. Teško je očekivati da bi kod CIF prodaje inokupac pristao da primi polisu osiguranja čije tačno dejstvo do detalja ne poznaje. Pojavljuje se problem jezika, pošto kupac ne zna uvek jezik prodavca i ne razume polisu i uslove koji su sastavljeni na tom jeziku. Ako bi polisa i uslovi bili prevedeni na jezik kupca, otvara se problem adekvatnosti i tačnosti prevoda, tumačenja pojedinih klauzula, poznavanja pravnog sistema na koji se oslanja ta polisa itd. Zato je kupcu kod CIF prodaje neophodno ponuditi takvo osiguranje koje je izvršeno prema uslovima koji su dobro poznati u međunarodnim poslovnim odnosima, a to su engleski uslovi. Dakle, inokupcima srpske robe treba ponuditi polisu pomorskog osiguranja naših osiguravača, ali uz engleske uslove osiguranja koje oni dobro poznaju.

Engleski uslovi transportnog osiguranja naslanjaju se na englesko pravo i odraz su engleskih pravnih shvatanja. Zbog toga se i njihovo tumačenje u slučaju spora mora vršiti vodeći računa o engleskom pravu.

1. Istorijski razvoj institutskih klauzula, kakve ih danas poznajemo, se vezuje za:
   londonski Lojd i Lojdovu SG polisu pomorskog osiguranja, koja je u sebi sadržala uslove ugovora o pomorskom osiguranju
2. Engleski zakon o pomorskom osiguranju – Marine Insurance Act, 1906. godine
3. Reformu na londonskom tržištu osiguranje u vezi uslova za osiguranje robe iz 1982. Prihvaćena je nova pomorska polisa bez sopstvenih uslova (blanko polisa) – označena je kao nova pomorska polisa (New Marine Policy Form) da bi se razlikovala od SG polise. Tim blanko polisama se dodaju originalni engleski uslovi osiguranja.
4. Donošenje novih institutskih klauzula za osiguranje robe u prevozu, Institute Cargo Clauses, 2009., čime su izmenjene i novim odredbama nadopunjene Institute Cargo Clauses iz 1982. godine.

Srpski osiguravači primenjuju institutske klauzule posebnom ugovornom odredbom u polisama na srpskom ili engleskom jeziku koje su izrađene po uzoru na novu englesku pomorsku policu (New Marine Policy Form).Polise na engleskom jeziku se primenjuju kod osiguranja izvoza, a na srpskom jeziku kod osiguranja uvoza robe.

Institutske klauzule za osiguranje robe mogu se prema nameni podeliti na opšte i posebne. Posebne klauzule su namenjene za osiguranje pojedinih vrsta roba. Poznate su pod nazivom Institute Trade Clauses.

Osiguranje robe po institutskim klauzulama iz 2009 god.

Institutske kargo klauzule iz 2009. su standardni uslovi britanskog tržišta osiguranja za osiguranje robe u prevozu. Prihvaćene su u većini zemalja kao standard.

Postoje posebni setovi klauzula za osiguranje pomorskih (transportnih) rizika, a posebni za osiguranje ratnih rizika i rizika štrajka.

Postoje tri opšte zbirke institutskih klauzula za osiguranje pomorskih (transportnih) rizika (2):

– Institute Cargo Clauses (A), 1/1/09.

– Institute Cargo Clauses (B), 1/1/09.

– Institute Cargo Clauses (C), 1/1/08.

Namenjene su za osiguranje robe u pomorskom i multimodalnom prevozu. Osiguranjem nisu obuhvaćeni samo pomorski rizici nego i kopneni transportni rizici. Institutske klauzule A, B i C su kompleti od po 19 klauzula i jedne napomene na kraju kompleta.
Za osiguranje prevoza roba koji se obavljaju isključivo vazdušnim putem postoje posebne institutske klauzule

– Institute Cargo Clauses (Air).

Za osiguranje ratnih rizika postoje Institute War Clauses (Cargo), a za osiguranje rizika štrajka Institute Strikes Clauses (Cargo). Posebne su klauzule za osiguranje tih rizika u vazdušnom prometu: Institute War Clauses (Air Cargo) i Institute Strikes Clauses (Air Cargo). Sve one nose kao oznaku stupanja na snagu 1/1/09. Dakle, ratni rizici i rizici štrajka su isključeni prema kompletima A, B, C i Air.

Osiguranje robe po A, B, C uslovima Institutskih klauzula za osiguranje robe

Osiguranik koji želi da osigura robu samo protiv ozbiljnih događaja može da izabere, po manjoj premiji, ograničeno pokriće u skladu sa (B) i (C) klauzulama. Ove klauzule, kao što se može videti u donjoj tabeli, su klauzule sa imenovanim rizicima (postoji određena lista imenovanih rizlika za razliku od A klauzula koje su All risks). Kao što je vec rečeno, institutske klauzule upotrebljavaju se uz novu pomorsku polisu (MAR Form) na način što se saglasno ugovornom odnosu određeni kompleti klauzula ( A,B ili C) u celosti pridodaju polisi i čine njen sastavni deo (3).

Pregled pokrića

(lista nije nije konačna, zato je kod klauzule A navedeno “nepredviđen događaj koji dole nije naveden”)

Kompleti A, B i C se međusobno razlikuju samo prema prvoj klauzuli – „Klauzuli o osiguranim rizicima“. Sve ostale klauzule su iste osim što u kompletima „B“ i „C“ u odnosu na „A“ postoji jedno isključenje iz osiguranja više.

Sve tri klauzule (A, B i C) pokrivaju zajedničku havariju (4) i nagrade za spašavanje kao i odgovornost na osnovu klauzule ugovora o prevozu o sudaru usled obostrane krivice.

ICC A, B i C pokrivaju izbacivanje tereta u more (5)

All risks forme (kao i ICC A) ne imenuju svaki rizik koji pokrivaju. ICC (A) svakako pokriva sve rizike koje spominje ICC (B) i dodatno pokriva, ukoliko nije isključeno, bilo koji gubitak ili oštećenje zbog nekog nepredviđenog događaja.
Klauzula All Risks pokriva samo štete i gubitke koji su prouzrokovani izvanrednim spoljnim događajima. Štete koje su prouzrokovane unutrašnjom manom ili prirodnim svojstvom robe izričito su isključene po ovoj klauzuli.
Institutska klauzula za osiguranje robe A se naziva “puno pokriće” dok se Institutske klauzule za osiguranje robe B ili C nazivaju “ograničeno” ili “osnovno” pokriće.

Sve tri klauzule (odnosi se i na 1982 i 2009 verzije) pokrivaju sledeće kategorije šteta (6):

1. Actual Total Loss – Stvarni potpuni gubitak
2. Constructive Total Loss (CTL) – Izvedeni potpuni gubitak
3. Particular Average, tj. delimični gubitak robe od osiguranog rizika u slučaju ICC B i ICC C i bilo koja nezgoda u slučaju ICC A
4. General Average Sacrifice – žrtve zajedničke havarije
5. General Average and Salvage Contributions – Zajedničke havarije i nagrade za spašavanje
6. Collision Liability (Both to Blame Collision clause) – klauzula o sudaru usled obostrane krivice
7. Troškovi kao što su:

   – Troškovi pregleda veštaka i rekondicioniranja robe

   – Sue and labour expenses – troškovi spašavanja, učinjeni da bi se sprečio ili smanji gubitak

   – Forwarding expenses – troškovi otpremanja (kada je putovanje prekinuto pre prispeća na odredište zbog osiguranog rizika).

Iako nije izričito navedeno, sve ove klauzule pokrivaju isključivo fizički gubitak ili oštećenje robe.

Razlog zašto je ponuđeno pokriće prema C klauzulama može da se odnosi na prirodu tereta, npr. ako je teret otpadni metal ili korišćena odeća.

Čak iako je osiguravač odlučio da osigura robu na osnovu C klauzula, moguće je često ispregovarati proširenje C klauzule da bi osiguravajuće pokriće obuhvatilo npr. i neisporuku ili krađu celog koleta. Ukoliko je osiguraniku ponuđeno osiguranje prema imenovanim rizicima, B ili C klauzule, preporučljivo je da se od osiguravača dobije pojašnjenje i razlozi zašto je ponuđeno uže pokriće. Takođe bi trebalo pitati i za proširenje osiguravajućeg pokrića rizicima neisporuke i krađe – theft, pilferage and non-delivery/krađa, potkradanje/delimična krađa i neisporuka 1/12/82. Jer krađa nije jedan od imenovanih rizika u ICC (B) ili (C) klauzulama (što može da bude iznenađenje za osiguranika koji nije upoznat sa osiguranjem, koji je izabrao ograničeno pokriće zbog niže premije ili je špediter ugovorio takvo osiguranje).

Teret dokazivanja

Kada je roba osigurana prema (B) ili (C) klauzulama, teret dokaza je uvek na osiguraniku da sa velikom verovatnoćom dokaže da je jedan od tačno određenih rizika delovao i doveo do gubitka. S druge strane kod osiguranja svih rizika osiguraniku je bitno olakšano dokazivanje osiguranog slučaja. Opšte usvojeno pravilo kod osiguranja svih rizika je da osiguranik nije dužan da dokazuje ostvarenje tačno određenog rizika koji je prouzrokovao štetu nego jedino činjenicu da je šteta nastala za vreme trajanja osiguranja i učiniti verovatnim da je ona posledica ostvarenja nekog rizika u smislu budućeg neizvesnog događaja. Nastanak štete za vreme osiguranog putovanja dokazuje se činjenicom da je roba primljena na prevoz u ugovorenoj količini i zdravom stanju, a da na odredište uopšte nije prispela ili je prispela u oštećenom stanju. Osiguravač je tada dužan da dokaže činjenicu da je odnosna šteta u kategoriji šteta isključenih iz osiguranja, npr. da je ona posledica unutrašnje mane osiguranog predmeta.
Ako osiguranik ne zna kako se gubitak desio (npr. koleto prosto nedostaje i niko ne zna ni kako ni gde je nestalo), onda osiguranik neće moći da dokaže da se gubitak dogodio od tačno određenog rizika i neće moći da traži naknadu po polisi. Slično ako je paket dostavljen mokar, osiguranik neće uspeti da aktivira polisu jer nije u stanju da pokaže da je jedan od tačno određenih rizika prouzrokovao štetu. Za razliku od (A) klauzule, osiguranik mora više da se potrudi kako bi dokazao šta se desilo. Dakle, pravna pozicija osiguranika i osiguravača je različita u pogledu tereta dokazivanja.

Isključenja

Isključenja se nalaze u klauzulama 4, 5, 6 i 7 (A), (B) i (C) Kompleta klauzula. Isključenja uvek imaju prednost u odnosu na osigurane rizike. Tako, ako je gubitak nastao zbog osiguranog rizika, ali je takođe jedan od isključenih rizika učestvovao u nastanku štete, osiguravač se može pozvati na isključenje kako bi izbegao plaćanje štete.

ICC A sadrži sledeća isključenja:

4.1 nameran postupak osiguranika/willful misconduct (7) (Npr. ako osiguranik pošalje robu znajući da ona ne ispunjava sanitarne propise u odredišnoj zemlji, što za posledicu ima zaplenu i uništenje od strane carinskih organa, to bi se smatralo kao wilful misconduct osiguranika.)

4.2 normalno curenje, redovni gubitak u težini ili zapremini ili uobičajeno habanje

4.3 manjkavo ili neodgovarajuće pakovanje ili nepripremljenostrobe (uključujući slaganje u kontejner ako je izvršeno pre stupanja na snagu osiguranje od strane osiguranika ili njegovih zaposlenih)

4.4 gubitak, oštećenje ili trošak nastali usled unutrašnje mane ili prirodnog svojstva robe

4.5 gubitak, oštećenje ili trošak nastali neposredno usled zakašnjenja, čak i onda kada je to zakašnjenje nastalo usled osiguranog rizika (osim troškova plativih na osnovu klauzule 2 uslova)

4.6 4.6 gubitak, oštećenje ili trošak izazvani nesolventnošću ili neizvršenjem finansijskih obaveza od strane vlasnika broda, menadžera, čartera, ili brodara,

4.7 nuklearni rizici

5.0 Nesposobnost i nepodobnosti plovila, vozila, kontejnera

6.0 rizici rata

7.0 rizici štrajka

Gore navedena isključenja su zajednička za complete A, B i C, međutim kompleti B i C imaju sledeća isključenja:

• namerno oštećenje ili namerno potpuno ili delimično uništenje predmeta osiguranja protivpravnim delovanjem bilo koje osobe ili osoba. Rizik namernog oštećenja ili uništenja osiguranog predmeta može se uz I.C.C. (B) i (C) osigurati uključivanjem u ugovor posebne institutske klauzule Institute Malicious Damage Clause (institute malicious damage clause/klauzula o štetama iz zle namere 1/8/1982). Isključenja uvek imaju prednost u odnosu na pokrivene rizike po polisi. Tako, ako neko namerno zapali osiguranu robu, iako je šteta posledica vatre (jednog od imenovanih rizika po (B) i (C) klauzulama), odštetni zahtev bi bio odbačen zbog ovog isključenja.
• Piraterija je isključena u ICC B i ICC C – fizički gubitak/oštećenje na robi zbog aktivnosti pirata uključujući i otkup koji se može podvesti pod zajedničku havariju.

Trajanje osiguranje

Roba je osigurana ne samo za vreme pomorskog prevoza i prevoza unutrašnjim plovnim putevima nego i za vreme prevoza kopnom koji prethodi ili sledi pomorskom prevozu (drumom ili železnicom), kao i za vreme dok se pre, u tokom ili posle prevoza brodom nalazi u skladištima, stovarištima ili drugim mestima (multimodalni prevozi) (8). Osiguranje počinje kada je roba prvi put pomerena u skladištu radi neposrednog ukrcaja u prevozno sredstvo radi otpočinjanja prevoza, nastavlja se za vreme uobičajenog toka prevoza i završava se istovaromna krajnjoj destinaciji.

Ukoliko je uobičajeni tok prevoza prekinut, onda prestaje i osiguravajuće pokriće.

Primeri prekinutog uobičajenog toka prevoza:
Ukoliko pre ili na imenovanom odredištu osiguranik ili njegovi zaposleni odluče istovare robu i/ili:

• Uskladište robu van uobičajenog toka prevoza
• Uskladište robu za dostavu ili distribuciju
• Uskladište robu na vozilu/drugom prevoznom sredstvu/kontejneru van uobičajenog toka prevoza
• Po isteku 60 dana nakon završetka iskrcaja robe sa pomorskog broad u krajnjoj luci iskrcaja

Gore navedeni sliučajevi završetka osiguranog putovanja u klauzuli o prevozu nisu prost spisak opcija od kojih osiguranik može izabrati jednu – pokriće prestaje odmah čim se realizuje neki od gornjih slučajeva.

Institutska klauzula za osiguranje ratnih rizika/Institute war clauses 1/1/2009

Pokriveni rizici: rat, građanski rat, revolucija, ustanak, pobuna, zarobljavanje, mina, torpedo.
Osiguravači uobičajeno ne pokrivaju ratne rizike na kopnu. Rizici rata su pokriveni samo dok se roba nalazi na pomorskom brodu. Kako bi se zaštitili interesi osiguravača, jednom kada plovilo sa robom pristine u krajnju luku iskrcaja, pokriće ostaje na snazi 15 dana. Pokriće prestaje kada je roba iskrcana.

Institutske klauzule za osiguranje rizika štrajka/Institute strikes clauses (cargo) 1/1/09

Pokriveni rizici: štrajkači, radnici otpušteni s posla ili osobe koje učestvuju uradničkim nemirima, nasiljima ili građanskim nemirima, terorizam. Trajanje pokrića je isto kao i kod A, B i C klauzula.
Važno je razumeti da nije dovoljno da samo bude štrajk (ili radnički nemiri, nasilje ili građanski nemiri) kako bi neko postavio odštetni zahtev. To je samo gubitak ili oštećenje izazvani od strane lica koja učeatvuju u pokrivenim aktivnostima. Tako pokriće koje se pruža klauzulama za osiguranje rizika štrajka nije identično sa rizicima isključenim prema klauzuli 7 institutskih klauzula za osiguranje robe.

Instututska klauzula za osiguranje robe u vazdušnom prevozu / Institute cargo clauses (air)

Institutska klauzula za osiguranje robe u vazdušnom prevozu pruža pokriće protiv svih rizika i gotovo je identična sa kompletom klauzula (A). Pokriće ostaje “od skladišta do skladišta”, sa jedinom razlikom što se glavni prevoz obavlja vazduhoplovom, a ne morem i da se maksimalni broj dana iz klauzule o osiguranom putovanju smanjuje na 30 u odnosu na 60 dana iz ICC (A) klauzula.

Institutske klauzule za osiguranje pojedinih roba – Institute Trade Clauses
Mnoge trgovačke asocijacije su ispregovarale varijante institutskih kargo klauzula (A), (B) i (C) kako bi ih upotrebljavali u svom poslovaju. Postoje posebno skrojene klauzule za:

• Zamrznuta hrana
• Ugalj
• Nafta i naftni derivati
• Kakao, kafa, pamuk, krzno, koža, šećer, čaj…
• Jute
• Prirodnog kaučuka
• Ulja, semenje i masnoća
• Zamrznuto meso
• Drvena građa

Ove klauzule se zasnivaju na standardnim institutskim kargo klauzulama, ali sa izmenama relevantnim za određenu vrstu robe i način trgovine.

Institutske klauzule za osiguranje robe predstavljaju unapred pripremljene i široko prihvaćene i razumljive setove klauzula koje se koriste na londonskom tržištu i širom sveta. Njihova upotreba međutim nije obavezna, čak ni na londonskom tržištu.
Videti na sajtu www.fortunes-de-mer.com mnoge međunarodne klauzule, ne samo za robu, već i za kasko, ratne rizike, odgovornost, gubitak prihoda…

Uobičajeni razlozi za odbijanje odštetnog zahteva

Nekad se dese slučajevi kada su štete odbijene. U praksi, osim ukoliko pošiljka nije osigurana na osnovu imenovanih rizika, većina šteta je plativa. Tako da je jedino visina štete predmet nesuglasica između osiguranika i osiguravača.
Po prirodi „All risks“ pokrića, štete su u najvećem broju slučajeva pokrivene. Ipak, osiguravači tokom obrade štete mogu da ustanove da ipak postoji isključenje po polisi.

Kao veoma drastičan i redakslučaj, osiguravači mogu da proglase polisu osiguranja nevažećom posebno u slučajevima ukoliko materijalne informacije nisu predstavljene osiguravaču u trenutku kada se tražila ponuda.

Uobičajeni razlozi za odbijanje odštetnog zahteva (9):

• Kada je roba osigurana od imenovanih/osnovnih rizika, institutske klauzule za osiguranje robe B ili C, a osiguranik ne uspeva da dokaže da je gubitak ili oštećenje posledica imenovanog rizika.
• Kada je roba osigurana prema All risks klauzuli ICC (A) pa se otkrije da neposredni uzrok gubitka ili oštećenja nije nezgoda tokom prevoza već je šteta posledica nečeg neizbežnog. Gubitak ili oštećenje nisu posledica nekog uzroka koji dolazi izvana, već nekog unutrašnjeg (npr. skrivena/unutrašnja mana, unutrašnji lom robe). Usled široke formulacije pokrića, kako u pogledu rizika tako i u pogledu šteta, osiguranici žive često u ubeđenju da su se tim klauzulama potpuno obezbedili protiv svih eventualnih šteta koje se mogu desiti za vreme transporta robe – “SVI RIZICI” NISU I SVE ŠTETE
• Wilful misconduct/nameran postupak osiguranika – ICC A 2009.
• Uobičajeno curenje, uobičajeni gubitak u masi ili zapremini, uobičajeno habanje – ICC A 2009.
• gubitak, oštećenje ili trošak izazvan manjkavim ili neodgovarajućim pakovanjem ili nepripremljenošću osiguranog predmeta da izdrži uobičajene nezgode osiguranog putovanja, ako su takvo pakovanje ili pripremu obavili osiguranik ili njegovi zaposleni, odnosno ako se ono obavi pre stupanja na snagu ovog osiguranja (za svrhe ove klauzule “pakovanje” podrazumeva i slaganje robe u kontejner, a “zaposleni” ne uključuju i nezavisne ugovorne strane) – ICC A 2009.
• Gubitak ili oštećenje koje se nije desilo za vreme osiguranog putovanja, već pre slanja (tj. stanje robe pre slanja) ili u trenutku nakon završetka osiguranog putovanja (npr. tokom skladištenja nakon isporuke). ICC klauzule su vrlo određene i precizne u pogledu toga kada pokriće počinje, a kada se završava. Videti deo koji se odnosi na trajanje osiguranje.

Generali Osiguranje Srbija a.d.o. svoje uslove zasniva na institutskim kargo klauzulama ili se direktno poziva na njih. To daje sigurnost osiguranicima prilikom ugovaranja da su roba i interesi zaštićeni na najbolji mogući način.

___________________________________________________

1. Saobraćajno pravo – Slavko Carić, Miodrag Trajković, Ivo Grabovac, Drago Pavić, Ivica Jankovec, Velimir Filipović, Predrag Šulejić, Predrag Stanković , Naučna knjiga , Beograd , 1990., str. 467
2. Nove institutske klauzule za osiguranje robe, Drago Pavić, Hrvatski časopis za teoriju i praksu osiguranja. God. 51, broj 4 (2010). – str. 42
3. UDŽBENIK TRANSPORTNOG OSIGURANJA, Prof. dr BORISLAV IVOŠEVIC, Tivat, 2010, str. 116
4. Pavić, Drago Pomorsko osiguranje. Knjiga 1 : Ugovor ; Osiguranje robe. Zagreb : Croatia, 1986, str. 173: Pri pomorskom poduhvatu u uslovima stvarne opasnosti za brod i teret razumnost nalaže da se, u zajedničkom interesu učesnika pomorskog poduhvata, podnese vanredni trošak ili se namerno žrtvuje deo imovine kako bi se spasila ostala imovina i plovidbeni poduhvat uspešno dovršio. Na toj spoznaji zasniva se pomorskopravni institut zajedničke havarije (general average). Logična posledica takvog pristupa je da zajedničku havariju snose svi učesnici u poduhvatu. Bilo bi nepravedno i bez pravnog opravdanja da štetne posledice čina zajedničke havarije, od kog su svi imali koristi, snosi samo učesnik čija je imovina žrtvovana. Princip zajedničke havarije je vrlo jednostavan: ako se u interesu svih namerno uzrokuje šteta na imovini učesnika pomorsog poduhvata, svi učesnici u poduhvatu dužni su je podmiriti svojim doprinosima.
5. Guide to Marine Cargo Insurance, Marine Cargo Technical Department, The New India Assurance Co. Ltd.,,Mumbai, 2013, str. 33
6. Guide to Marine Cargo Insurance, Marine Cargo Technical Department, The New India Assurance Co. Ltd.,,Mumbai, 2013, str. 29
7. Namerno i svesno protivpravno postupanje, i iako štetnik svojim ponašanjem nije hteo da namerno prouzrokuje štetu, na njegovoj strani je postojala svest o štetnom rezultatu njegove protivpravne radnje i sa tim se pomirio.Drago Pavić, Institutske klauzule pomorskog osiguranja, Croatia osiguranje, Zagreb, 1991, str. 95
8. Nove institutske klauzule za osiguranje robe, Drago Pavić, Hrvatski časopis za teoriju i praksu osiguranja. God. 51, broj 4 (2010). – str. 41
9. Alan Jervis, British Insurance Broker’s Introductory Guide to Marine Cargo Claims, Alan Jervis Resources International Ltd, str. 83