VREMEPLOV: Kako su Srbi postavljali temelje Panamskog kanala

Ceo svet bruji o Panamskom kanalu. Mnogo toga se o ovom kanalu zna, jedino se ne zna – da su ga Srbi gradili, piše Viktor Lazić u reportaži za RTS. 

Da bi nastao, skupljeni su radnici iz celog sveta. Ostalo je zabeleženo da su najvredniji i najizdržljiviji udarnici stigli iz Evrope. Pretpostavljalo se da je među desetinama hiljada radnika bilo i Srba. Međutim kako su većinom dolazili iz Austrougarske, u zvaničnim statistikama su nevidljivi, podvedeni pod radnike monarhije.

– Pod patronatom profesora Aleksandra Jerkova, imao sam zadovoljstvo da sa kolegom i prijateljem Adamom Sofronijevićem sprovedem istraživanje o vezama Srbije i Srba sa Panamskim kanalom u periodu od sto godina – od 1881. do 1981. godine u bogatom fondu Adligatovog Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, kao i u fondu periodike Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“. Pronašli smo dokaz ne samo da su Srbi učestvovali u izgradnji kanala, već u postavljanju njegovih temelja! – piše Lazić.

– Pronađena građa je digitalizovana i uskoro ću je lično predati na svečanoj primopredaji Narodnoj biblioteci Paname u Panama Sitiju. Već skoro mesec dana sam u ovoj državi, a pre neki dan sam imao nekoliko važnih sastanaka u panamskoj Narodnoj biblioteci sa direktorkom gospođom Marijom Brenes kao i sa drugim bibliotekarima i ekspertima panamske kulture. Dogovoreno je potpisivanje protokola o saradnji i dugoročna i raznovrsna saradnja u narednom periodu.

Inicijativa za saradnju došla je upravo iz Udruženja Adligat, pošto u celom regionu Jugoistočne Evrope samo kod nas postoji Zbirka Paname. Pronađena je prava riznicu materijala o izgradnji Panamskog kanala u srpskim izvorima. Među njima su i izveštaji o teškom položaju radnika, o tome da je bilo Srba koji su u Panami ostavili svoje živote i upozorenja sugrađanima da ne nasedaju na pozive agenata da odlaze na rad „u taj ljudski pakao“.

Nemerljiv istorijski značaj nosi osam pisama koja je 1881. godine poslao jedan naš čovek iz Paname. To je prvoklasna istorijska građa koja daju novo svetlo o izgradnji kanala.

– Svaka nova informacija o istoriji Panamskog kanala je zanačajna, kako nama u Panami, tako i u svetskim okvirima, jer kanal koristi više od 170 zemalja. Veoma smo iznenađeni, čak uzbuđeni činjenicom da su u dalekoj zemlji kao što je Srbija pronađeni istorijski dokazi o izgradnji kanala. Proširićemo poznavanje sopstvene istorije zahvaljujući vama – izjavila je Dijana Rivas, menadžerka u kulturi zadužena za odnose sa javnošću Narodne biblioteke Paname.

U godini kada su Francuzi započeli izgradnju kanala, 1881, izuzetno redak opis života radnika nastao je upravo srpskom rukom.

– Bili smo iznenađeni postojanjem ovako značajne i kvalitetne građe. Nažalost ime autora je nepoznato, znamo mu samo inicijale V.M. Na osnovu jezika korišćenog u pismima sa sigurnošću možemo da tvrdimo da je poreklom iz Vojvodine, najverovatnije Banata – izjavio je Adam Sofronijević.

Jedan Srbin dao je glas desetinama hiljada duša, bezimenih radnika od kojih su mnogi ostavili živote na izgradnji jednog od najznačajnijih projekata u istoriji planete. Možda nije slučajno što je i sam ostao bez imena i prezimena. Bio je jedan od retkih pismenih radnika svog doba, radio zajedno sa hiljadama najamnika sa raznih krajeva planete, često najsiromašnijih među siromašnima. Svoja zapažanja napisao je u nizu pisama koja su objavljena u časopisu Otadžbina 1882. godine, a napisana godinu dana ranije. Pala su u zaborav i bila nepoznata stručnoj javnosti do pre nekoliko dana.

Srpski radnik preko Pariza stigao do Paname 

Za Legat porodice Leko u Udruženju Adligat Vera i Danica Leko poklonile su ceo komplet lista Otadžbina koji je objavljivao član njihove porodice, slavni akademik, doktor i predsednik vlade Vladan Đorđević. Zalaganjem Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, ceo komplet ovog časopisa je digitalizovan, što je drastično olakšalo pretragu i pronalaženje dragocene građe skrivene na hiljadama stranica.

Kanal su u početku gradili Francuzi i srpski radnik je upravo preko Pariza, na francuskoj lađi „Lafajet“, stigao do Paname. On detaljno opisuje uzburkano more i plovidbu, od njega saznajemo kako je tačno izgledao brod koji je prevozio radnike, zatim prve utiske po stupanju na kopno, opis panamskih gradova tog doba, radnih kampova, uslova života i rada, probleme sa kojima su se suočavali.

Srbin opisuje i korupciju. Već u prvoj godini izgradnje on sumnja u uspeh francuskog poduhvata, što će se ispostaviti kao tačno, jer će se posle osam godina ovaj projekat pretvoriti u jedan od najvećih finansijskih neuspeha i skandala u istoriji Francuske.

U pismima se opisuju bolesti i napadi životinja, a zvanične statistike svedoče da je prvih godina na izgradnji kanala nastradalo više od 20.000 radnika.

Izuzetno su značajni opisi putovanja panamskom železnicom koja spaja Pacifik sa Atlantikom, koja se i danas smatra jednom od najznačajnijih železničkih linija planete.

Dobijamo obilje podataka iz perioda i to takvih podataka kakvi uglavnom ne postoje u drugim izvorima: opis stanja na terenu, svađa među komandantima, opisi životnih prostorija, lova, bala u Panama Sitiju. Većina događaja koji se spominju nisu uopšte poznati istorijskoj nauci, kao što je korupcija jednog venecuelanskog generala koji je izbačen sa posla. Ali mi saznajemo mnogo više od puke istorijske činjenice.

Neimenovani srpski radnik opisuje strah u radnom kampu tokom pobune protiv korupcije, kako spavaju sa puškom uz uzglavlje… Taj srpski radnik ujedno je talentovani putopisac i mi smo otkrili ne samo značajni istorijski trag već i jednog nepoznatog srpskog putopisca iz Latinske Amerike, a to je tek retkost.

Panama u Subotici

Panamski kanal je od samog početka pobuđivao veliko interesovanje srpske javnosti. U građi koju su istraživači pronašli, pored ekskluzivnih pisama, saznaje se i da je u Beogradu na glavnom godišnjem skupu srpskih inžinjera održano predavanje o Panamskom kanalu još 1893. godine, a istraživači poseduju i ceo tekst tog predavanja. O Panami i Panamskom kanalu pišu čak i Srpske novine na Krfu 1917. godine, usred rata. Posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je banane uvozila isključivo iz Paname, kao solidarnost zbog problema u kojima se Panama našla (1975).

U istraživanju je otkriveno i to da je reč „panama“ od kraja 19. veka do početka Drugog svetskog rata korišćena kao sinonim za mutan posao, korupciju i prevaru.

Tako otkrivamo da se u Subotici pojavila „panama“, da postoji „radikalska panama“, kada razbojnici nekoga opljačkaju oni su napravili „srpsku panamu“, Vojvodinom je „zavladala panama“ itd.

Međutim na četrdesetak stranica pronađenih pisama nalazi se prava riznica koja će tek poslužiti istoričarima i etnografima za novo oslikavanje nastajanja najslavnijeg kanala, uz Suecki, na svetu.

Stopama nepoznatog Banaćanina 

Krenuo sam stopama mog nepoznatog zemljaka Banaćanina. Prvo sam se uputio da vidim kakva im je železnica. Sada prevozi turiste u luksuznom predratnom vagonu, ali je pruga istovetna, a vozovi spolja prljavi i neuredni, piše Lazić.

Kada je Srbin posetio Gambou 1881. godine, to je bilo naselje sa svega pet koliba.

Na licu mesta sada su ogroman hotelski kompleks sa pet zvezdica i desetine napuštenih zgrada – nekadašnjih američkih objekata. Tu je i crkva ispred koje stoji natpis: „Bog voli turiste!“ Dok nepoznati zemljak ovde dospeo čamcem u koji mu je upala zmija otrovnica koju je uspeo da ubije, Lazić je veliku reku prešao preko veličanstvenog mosta. No prašuma, sada pod zaštitom kao Nacionalni park San Lorenco, i dalje je svuda oko grada.

Proveo sam nekoliko sati u šetnjama turističkim stazama probijenim kroz prašumu, pa mi je lako da zamislim koliko je bilo teško da se kroz nju probija bez staze i bogaze, piše Lazić.

Grad Kolon koji Srbin opisuje kao neuglednu varoš sa jednom ulicom, goru od Panama Sitija, i danas zaostaje za prestonicom. Prljav i nebezbedan grad, drugi po veličini u Panami sa oko 200.000 ljudi sa okolinom, sada je mnogo više od jedne ulice. U njemu se nalazi i jedina panamska zona slobodne trgovine sa stotinama prodavnica i nekoliko ogromnih tržnih centara.

Iz pisama saznajemo da su noću radnike napadali „vampiri“ i sisali im krv, ali da nisu opasni – kolege iz Narodne biblioteke Paname smatraju da se radi o velikim pijavicama koje je Srbin prvi put video u Panami.

– Teško je odbraniti se od zmija i insekata i tome sam takođe svedok: posle kratkotrajne šetnje po šumi završio sam u osipu od ujeda i češao se narednih nedelju dana. Kao što je on napisao pre skoro sto pedeset godina: „Samo se čovek znoji i češe.” Čini se da je rad na kanalu manji problem od preživljavanja u toj sredini – navodi Viktor Lazić.

– „Svaki dan pada kiša i kaplje su kao tanjiri; sasvim tačan pojam o atmosferi u kojoj živimo, daje parna soba u (h)amamu“, kaže moj Banaćanin a ja bih se i sa ovim složio. Od kada sam u Panami, iako je u toku sušna sezona, nije prošao dan bez toplog tropskog pljuska.

Pisma na momente sadrže humor i vidi se i književni telenat nepoznatog autora, kao na primer u ovom odlomku: „Sad pomisli: ići u jutru u divlju šumu, tući se sa jednom zmijom, ploviti po Rio Chagres u jednoj karlici i pucati na kajmane; posle podne voziti se na železnici u vagonima za stoku i završiti dan u fraku i beloj marami uz šampanjac (…) pa zar to nije život? Istina da bi vam još čudnovatije izgledalo da sam vam rekao da sam na balu zmiju ubio, i da sam po divljoj šumi u fraku i belim rukavicama šetao, no nisam hteo da poremetim kronološki red događaja.”

Originalnu reportažu, koja sadrži još interesantnih odlomaka iz pisama, možete pročitati na sajtu RTS-a. 

Naslovna foto: Pixabay/schliff