Izazov i prilika – Kako Direktiva o dužnoj pažnji utiče na srpske firme koje posluju sa EU

Sa sve većim globalnim zahtevima za odgovorno poslovanje, preduzeća širom sveta, pa tako i u Srbiji, suočavaju se sa potrebom da se usklade sa novim međunarodnim standardima. Jedan od ključnih regulatornih okvira koji oblikuju poslovanje na evropskom tržištu je Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD), koja je usvojena 2024. godine.

Ova Direktiva, kao i slični zakoni u Nemačkoj (poput Zakona o lancu snabdevanja – LkSG), uvodi obaveze za kompanije u segmentu implementacije standarda održivosti i dužne pažnje u svim fazama lanaca snabdevanja.

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ i Responsible Business Hub organizovale su u Beogradu događaj koji je okupio ključne aktere iz Srbije i Evropske unije, kako bi istražili implikacije CSDDD-a, uz učešće vodećih stručnjaka, donosioca politika i predstavnika privrede.

Usmerena na povećanje korporativne odgovornosti, poštovanje ljudskih prava i zaštitu životne sredine, Direktiva o dužnoj pažnji nudi srpskim preduzećima šansu da postanu konkurentniji na međunarodnom tržištu. Implementacija standarda i principa ne znači samo usklađivanje sa zakonodavstvom, već i dugoročno poboljšanje poslovnih praksi koje vode ka održivom razvoju i jačanju pozicije na tržištu, istaknuto je na događaju.

Projekat ,,Inicijativa za globalnu solidarnost“ koji finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru Nemačke razvojne saradnje, igra ključnu ulogu u ovom procesu, pomažući srpskim firmama da se prilagode novim zahtevima EU i globalnim standardima.

Srbija izvozi oko 18 milijardi evra u Evropsku uniju, što čini 60 procenata njenog ukupnog spoljnotrgovinskog prometa, istakao je Peer Krumrey, savetnik za rad i socijalna pitanja iz Ambasade Nemačke u Beogradu.

– Integracija u evropske lance snabdevanja je od suštinskog značaja za srpske kompanije. Podrška srpskim kompanijama u implementaciji Direktive predstavlja ključni aspekt naše pomoći srpskoj privredi, pružene kroz informisanje, savetovanje, obuku i povezivanje, kako bi im pomogli da se usklade sa zahtevima dužne pažnje.

Za srpske firme koje posluju sa EU, usklađivanje sa CSDDD direktivom predstavlja izazov, ali i poslovnu priliku. Naime, evropsko tržište sve više zahteva da dobavljači poštuju visoke standarde u pogledu ljudskih prava, ekološke odgovornosti i transparentnosti poslovanja, istakli su učesnici događaja.

Kompanije koje ne uspeju da se usklade sa ovim zahtevima, mogu se suočiti sa problemima u poslovanju, uključujući gubitak ugovora ili smanjenje konkurentnosti na tržištu. Takođe, Direktiva obavezuje preduzeća da prepoznaju i minimiziraju rizike u vezi sa ljudskim pravima i zaštitom životne sredine u svim fazama svojih lanaca snabdevanja. U praksi, ovo znači da preduzeća moraju identifikovati potencijalne rizike, analizirati ih i preduzeti konkretne mere da ih minimiziraju. Takođe, usvajanje principa dužne pažnje može doprineti poboljšanju korporativnog imidža, povećanju poverenja kupaca i partnera, kao i smanjenju operativnih rizika.

– Imali smo 27 država članica i 27 različitih propisa, i čini mi se da је postojala retka prilika kada je Evropska komisija morala da bude reaktivna pre nego proaktivna, odnosno kada je morala da ponudi ravnopravan tretman i da izbegne zabunu zbog različitih propisa u 27 država članica. Na osnovu donete Direktive, kompanije, njih oko 5.000 na nivou Evropske unije, će morati da usvoje sisteme i mere za smanjenje rizika u celom lancu snabdevanja, a neke srpske kompanije kao dobavljači će biti uključene u ovaj proces – objasnio je Matthieu Penot, ataše Delegacije EU u Srbiji.

S obzirom na specifičnosti srpske privrede, preduzeća koja posluju sa EU suočavaju se sa izazovima u pogledu usklađivanja sa međunarodnim standardima. Za mnoge firme, posebno mala i srednja preduzeća, implementacija direktive može predstavljati izazov zbog nedostatka kapaciteta i resursa za prilagođavanje novim pravilima. Međutim, Direktiva CSDDD takođe predviđa podršku malim i srednjim preduzećima kroz različite mehanizme, uključujući subvencije i druge oblike pomoći od strane država članica EU i njihovih partnera.

Michaela Streibelt iz nemačkog Helpdeska za biznis i ljudska prava je istakla da će Direktiva imati uticaj na srpske kompanije u segmentu koji se odnosi na direktne strane investicije i da je važno da srpska preduzeća razumeju zahteve koji će im omogućiti da ostvare bolje pregovore sa kompanijama, odnosno partnerima u Evropskoj uniji.

Direktiva se odnosi na oko 5.000 kompanija u Evropi i na oko 800 kompanija iz neevropskog okruženja, dok će indirektno uticati i na mnoge dobavljače. Države članice će imati dve godine da najpre implementiraju ovu Direktivu u svoje nacionalne zakone, nakon čega će uslediti period od još dve godine kako bi se obavezale na njeno poštovanje, istaknuto je na događaju.

– U početnoj fazi ćemo se najpre fokusirati na primenu Direktive kod velikih evropskih kompanija koje imaju više od 5.000 zaposlenih i više od 2,5 milijardi evra prometa. Kada je reč o neevropskim kompanijama, prva faza će se odnositi na one koje ostvaruju promet od 1,5 milijardi evra unutar EU. Sledeća faza će obuhvatiti kompanije izvan EU koje generišu promet od 900 miliona evra, dok će se ovaj korak odnositi i na evropska preduzeća sa prometom od 900 miliona evra i 3.000 zaposlenih. Plan je da se za pet godina Direktiva primenjuje i na sve ostale kompanije – izjavila je Greta Koch, savetnica za politiku i službenica za medije, Kancelarija poslanika Evropskog parlamenta Axela Voss.

Projekat Nemačke razvojne saradnje pruža srpskim preduzećima praktičnu podršku u implementaciji Direktive, promoviše ljudska prava i ekološku dužnu pažnju (HREDD) u lancima snabdevanja, koristeći međunarodne prakse koje su prilagođene specifičnostima srpskog tržišta.

Takođe, jedan od ključnih ciljeva je da pomogne firmama u Srbiji da se usklade sa zahtevima Direktive, kako bi poboljšale svoju konkurentnost na tržištu EU, a istovremeno osigurale održive poslovne prakse koje poštuju ljudska prava i životnu sredinu. Projekat funkcioniše na globalnom i lokalnom nivou, pomažući preduzećima da implementiraju dokazane pristupe i da se usklade sa standardima dužne pažnje i održivosti.

Tako je u aprilu 2023. godine, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije (PKS), Projekat Nemačke razvojne saradnje pokrenuo Centar za odgovorno poslovanje (RBH). Kao deo globalne RBH mreže, RBH Srbija pruža informacije, savetovanje, obuke i usluge umrežavanja, osmišljene da pomognu srpskim kompanijama u usklađivanju sa zakonima o dužnoj pažnji. Pored toga, u partnerstvu sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO), Projekat jača znanje i kapacitete srpskih sindikata kako bi mogli da koriste zakonodavstvo o dužnoj pažnji u svom radu i efikasno koriste mehanizme za rešavanje pritužbi, istaknuto je na događaju.

Više detalja o Centru za odgovorno poslovanje (RBH) pogledajte OVDE. 

Foto: Za GIZ – Miodrag Bogdanović