Robna razmena Srbije: provodnici prvi izvozni proizvod, najviše nas koštao gas

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru iznosila je 4.817,3 miliona evra što predstavlja pad od 4,9% u odnosu na isti period prethodne godine. U dolarima, razmena je bila 5.266,1 miliona i manja je za 3,3%, objavio je Republički zavod za statistiku. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 2.142,3 miliona, što je pad od 1,6% u poređenju sa januarom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 2.675,0 miliona, što predstavlja smanjenje od 7,5%.

Izražen u evrima, deficit iznosi 532,7 miliona, što je smanjenje od 25,3%. Pokrivenost uvoza izvozom je 80,1% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75,2%.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 63,1% (1.479,0 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 24,0% (562,6) i oprema, 12,8% (300,4).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,8% (1.661,0 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,2% (592,1), i oprema, 11,6% (338,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,4% (332,7 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 61,7% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, nafte i naftnih derivata, žitarica i proizvoda od njih, pića i električnih mašina i aparata. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 276,1 a uvoz 92,2 miliona evra (suficit je 183,9 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom 299,5%).

Od koga najviše kupujemo, a kome prodajemo?

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja), Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju), a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i toplo valjani proizvodi od gvožđa).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Finskom, Hrvatskom, Češkom, Slovačkom, Švedskom, Nemačkom, Grčkom, SAD-om, Velikom Britanijom, Rumunijom, Francuskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom, Turskom, Kazahstanom, Holandijom, Azerbejdžanom, Mađarskom, Italijom, Belgijom, Danskom, Poljskom, Španijom.

Provodnici prvi izvozni proizvod, najviše plaćamo za uvoz gasa

Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (162 miliona dolara). Drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (94 miliona dolara), na trećem mestu je izvoz rafinisanog bakra, sa 89 miliona dolara. Sledi izvoz električne energije, sa 62 miliona dolara, dok poslednje mesto pripada izvozu delova i pribora za motorna vozila sa 48 miliona dolara.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (181 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz sirove nafte (143 miliona dolara), na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju (98 miliona dolara). Sledi uvoz električne energije (61 miliona dolara), dok peto mesto zauzima uvoz gasnih ulja sa 56 miliona dolara.

Više podataka o robnoj razmeni u januaru 2024. možete pronaći OVDE.

Foto: Pixabay/u_0ajh3jq

Robna razmena Srbije u 2023: najviše robe otišlo u Nemačku, BiH, Italiju, Mađarsku