Srbija se sprema za sistem SEPA – Jeftiniji platni promet sa inostranstvom
Srbija se sprema za ulazak u zajednički evropski sistem za plaćanja u evrima – SEPA. Nenad Petrović iz Narodne banke Srbije (NBS) počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković otkrili su za RTS šta to znači za građane i privredu i kada i naša zemlja može da očekuje tu odlku Evropskog platnog saveta.
Nakon Nove godine u sistem plaćanja SEPA ulazi Crna Gora. To joj je pre nekoliko dana potvrđeno, a takve vesti nestrpljivo čeka i Srbija, jer između ostalog to podrazumeva jeftiniji platni promet sa inostranstvom.
Prema rečima Nenada Petrovića, generalnog direktora sektora za platni sistem Narodne banke Srbije, intenzivno se radi na priključenju naše zemlje sistemu plaćanja SEPA i Srbija je potpuno spremna za to priključenje.
Mišljenje početkom decembra
– Očekujemo u vrlo kratkom roku, nakon što od Evropske komisije i Evropskog platnog saveta dobijemo povratnu informaciju na nacrt aplikacije – rekao je Petrović i podvukao da se mišljenje očekuje početkom decembra, jer Evropska komisija ima nedostatak kapaciteta, usled više podnetih aplikacija istovremeno.
– Evropska komisija je postavila dodatne zahteve proceduralnog tipa, što znači da se uz sam nacrt aplikacije dostave propisi koje su usvojili parlament i Narodna banka, zbog čega je proces podnošenja bio odložen za neko vreme. Sada kada je to već obavljeno, kad su usvojeni propisi koji su neophodni, očekujemo da će sama procedura zvaničnog apliciranja i odobrenja od strane Evropskog saveta biti brza – objašnjava Petrović.
Niži troškovi
Ako kupujemo nešto iz Evrope i platimo karticom, da li to znači da nećemo više plaćati proviziju?
– U principu, nije realno da neće biti provizija. Za plaćenje na stranim sajtovima za kupovinu roba i usluga može postojati plaćenje određene provizije – banka obično to navodi u ugovoru o izdavanju platne kartice. Kada su u pitanju transakcije između naših građana i privrede i EU, oni će se odvijati brže i stvoriće se uslovi da provizije budu znatno niže – navodi sagovornik Jutarnjeg programa RTS-a.
Prema analizama Svetske banke, naša mikro, mala i srednja preduzeća, za regionalne transakcije, plaćaju gotovo šest puta veću proviziju u odnosu na njihove pandane unutar EU.
– Takođe, prema toj analizi, utvrđeno je da ako se troškovi doznaka koje stižu u region Zapadnog Balkana snize za tri odsto, mogu se ostvariti uštede od gotovo pola milijarde evra – precizirao je Petrović.
Da ulazak u SEPA plaćanje, mnogo znači za srpsku privredu, poručuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
– Kada budemo uspeli da kao država uđemo u taj jedinstven sistem plaćanja – SEPA, mislim da će to biti veliki korak da možemo da računamo da smo bliži ozbiljnom pridruživanju u Evropskoj uniji – kaže Atanacković i naglašava koliko će nov sistem plaćanja biti jeftiniji za našu privredu. Kako kaže, privreda će imati manje troškove kada posluju s inostranstvom, a sam postupak će biti neuporedivo efikasniji i brži nego što je to sada slučaj.
Recimo, prenos 5.000 evra između malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu u proseku je 10 puta skuplji, nego kad se ista transakcija obavlja između država koje su deo sistema SEPA.
Jeftiniji uvoz i smanjenje „sive ekonomije“
Atanacković očekuje i da pojeftini i izvoz.
– Naše bi banke trebalo vrlo brzo po prihvatanju aplikacije da postanu deo tog sistema, prilagode da jednostavno komuniciraju sa bankama u Evropi – naveo je Atanacković.
Petrović dodaje i da će biti smanjena provizija kada se šalju strane doznake u Srbiju, jer je cilj ovog projekta da se ti troškovi transfera snize, čime se prenos novca iz neformalnih kanala uvodi u formalne preko računa i banaka.
– Onda nema potrebe da se novac šalje u gotovini rođacima u Srbiju putem prijatelja ili vozača autobusa, nego jednostavnim transferom sa računa – navodi Petrović i dodaje da sve to vodi smanjenju „sive ekonomije“.
– Generalno, povećanje bezgotovinskih i digitalnih plaćanja utiče na smanjenje sive ekonomije. Prema analizi Svetske banke, konstatovano je da povećanje digitalnih plaćanja za 10 odsto može dovesti do smanjenja sive ekonomije za oko dva odsto – naveo je Petrović i zaključio da se većom upotrebom bezgotovinskih platnih instrumenata, smanjuje mogućnost za sivu ekonomiju.
Foto: Pixabay/ilustracija
