ANALIZA: Uvoz i izvoz od januara do oktobra 2014.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – oktobar 2014. godine iznosila je  29796,8 miliona dolara – porast od 3,6% u odnosu na isti period prethodne godine;  22103,2 miliona evra – porast od 1,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 12503,6 mil. dolara, što čini porast od 4,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 17293,2 mil. dolara, što je za 3,3% više nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 9275,0 miliona, i to je povećanje od 2,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 12828,2 miliona, što predstavlja povećanje od 1,3% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 4789,6 mil. dolara, što čini povećanje od 1,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3553,2 miliona, što je smanjenje od 0,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 72,3% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 71,9%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,3%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (31,6%), Beogradski region (21,3%), Region Južne i Istočne Srbije (13,4%), a oko 0,3% izvoza je nerazvrstano po teritorijama. Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,6%); slede Region Vojvodine (29,4%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (18,2%), Region Južne i Istočne Srbije (8,7%), a oko 1,1% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija. Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije. U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 52,8%(6597,6 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 39,7% (4958,2) i oprema, 7,6% (946,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (1,5 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,5% (10455,9 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,6% (3214,1), i oprema, 10,2% (1769,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,7% (1853,6 mil. dolara). U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (2196,0 mil. dolara), Nemačka (1522,0), Bosna i Hercegovina (1104,4), Ruska Federacija (879,9) i Rumunija (642,8). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2055,2), Ruska Federacija (1973,9 mil. dolara), Italija (1960,6), Kina (1301,4) i Mađarska (848,6). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije čine 64,1% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1605,5 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, električna energija, potom kameni ugalj i briketi. Izvoz Srbije iznosi 2376,5 a uvoz 771,0 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 308,3%. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, SAD. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Mađarskom,Turskom, Austrijom, Holandijom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1751,3 mil. dolara), električne mašine i aparati (993,5), povrće i voće (616,4), žitarice i proizvodi od njih (595,0) i odevni predmeti (541,3). Izvoz ovih pet odseka čini 36,0% ukupnog izvoza. Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1881,5 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1506,3), električne mašine i aparati (682,6), prirodni gas (681,5) i medicinski i farmaceutski proizvodi (587,7), a njihov uvoz čini 30,9% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 10,8%.

U oktobru 2014. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1246,6 miliona dolara, što čini smanjenje od 12,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1762,0 miliona dolara,što je smanjenje od 8,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 980,7 miliona evra, što čini smanjenje od 6,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1386,5 miliona evra, što čini smanjenje od 2,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Računato u dolarima, desezonirani indeks oktobar 2014 / septembar 2014. godine pokazuje pad izvoza za 0,8% i pad uvoza za 3,3%. Računato u evrima, desezonirani indeks oktobar 2014 / septembar 2014. godine pokazuje pad izvoza za 2,9% i pad uvoza za 5,4%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za deseti mesec:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 (47 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu kukuruza (45 mil. dolara); na trećem mestu su setovi provodnika za avione, vozila i brodove izvezeni u vrednosti od 40 mil. dolara; sledi izvoz dizel automobila preko 1500, ali ispod 2500 cm3(32 mil. dolara); izvoz novih spoljnih guma za automobile bio je 25 mil. dolara;izvoz delova za rotacione električne mašineiznosio je 23 mil. dolara, a izvoz hula hop čarapa vredeo je 22 mil. dolara; toplo valjane proizvode od gvožđa i čelika smo izvezli za 20 mil. dolara; na izvoz smrznutih malina otpada 19 mil. dolara; na poslednjem mestu je izvoz cigareta sa 18mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta naš prvi uvozni proizvod (99 mil. dolara). Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (89 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su gasna ulja (42 mil. dolara). Sledi uvoz lekova za maloprodaju (41 mil. dolara). Uvoz prirodnog gasa bio je 20 mil. dolara. Na uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3potrošeno je 18 mil. dolara. Ulja za podmazivanje su uvezena u vrednosti od 17 mil. dolara. Na uvoz drumskih tegljača za poluprikolice potrošeno je 16 mil. dolara.Uvoz električne energije iznosio je 15 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica (13 mil. dolara).