Elektronske carinske deklaracije u Srbiji premašile papirne

U januaru ove godine broj carinskih deklaracija u elektronskom obliku znatno je premašio one predate u papiru, a takav trend se nastavlja i u februaru, podaci su Uprave carina Srbije. Nova aplikativna platforma (NAP) startovala je u oktobru pošle godine, a kako za PlutonLogistics kažu u srpskoj carini, već je dala dobre rezultate.

Druga polovina prošle godine protekla je u testiranju novog sistema, obukama i uključivanju svih zainteresovanih strana.

– Pre puštanja u rad, sproveli smo niz aktivnosti u cilju obezbeđivanja tehničkih uslova za funkcionisanje NAP, kao što su uspostavljanje optičke veze i povećanje brzine protoka interneta u robno-carinskim ispostavama. Počeli smo u jednoj carinskoj ispostavi u okviru Carinarnice Beograd, a nakon toga smo postepeno uključivali ostale u okviru iste carinarnice, kao i druge carinske ispostave u našem sastavu – kažu u Upravi carina.

Naši sagovornici naglašavaju da je projekat obuhvatao i obuku carinskih službenika za rad u NAP, kao i upoznavanje poslovne zajednice sa načinom funkcionisanja nove platforme.

– Interesovanje poslovne zajednice za rad u NAP bilo je izuzetno veliko.

U početnoj fazi, što je i očekivano, nije išlo sve glatko.

– Kao preduslov za prosleđivanje elektronskih deklaracija, razmenu elektronskih poruka, kao i dobijanje deklaracija i obračuna carinskog duga u elektronskom obliku, bilo je neophodno da se uključe komercijalni proizvođači softvera kako bi prilagodili svoja rešenja novoj platformi. Usledilo je testiranje i timski rad proizvođača softvera, projektnog tima za izradu NAP i članova Sektora za informacione i komunikacione tehnologije Uprave carina. Proizvođači softvera su, u svrhu upoznavanja sa radom u NAP, za svoje korisnike izradili uputstva. Uočeni problemi su slati u Sektor za IKT, nakon čega su, u zavisnosti od težine, rešavani u najkraćem mogućem roku.

Ko ima uslove može da koristi NAP

Svi oni privredni subjekti koji imaju uslove za elektronsko poslovanje sa Upravom carina i poseduju odgovarajući softver, mogu podnositi elektronske deklaracije, kažu naši sagovornici.

– Uvidom u statističke podatke uočeno je da se iz dana u dan povećava udeo deklaracija u elektronskom obliku u odnosu na papirne deklaracije. U januaru je broj deklaracija u elektronskom obliku znatno premašio broj podnetih po starom sistemu. Ta tendencija u februaru se nastavlja.

Ipak, iako je omogućeno podnošenje deklaracija u elektronskom obliku za sve redovne carinske postupke, za neke vrsta roba one se i dalje podnose u papiru.

– To se odnosi na robu za koju je deklaraciju, kao dokaz da je roba stavljena u odgovarajući postupak, potrebno dostaviti nekim drugim državnim organima, npr. za potrebe registracije putničkih vozila, kamiona, prikolica i slično.

Glavne prednosti

– Kao najveće benefite privreda ističe znatno smanjenu potrebu za neposrednim kontaktom carinskih službenika i carinskih zastupnika, a posebno zbog toga što je proces carinjenja znatno ubrzan u odnosu na deklaracije po kojima se postupak okončava, a koje nisu predmet kontrole. Deklarant u tom slučaju elektronski dobija overenu deklaraciju i/ili obaveštenje o carinskom dugu.

Takođe, znatno je smanjena potreba da deklarant više puta dolazi na carinsku ispostavu, jer sad zastupnici/deklaranti putem definisanih poruka u NAP mogu bez odlaska na ispostavu imati uvid u status deklaracije.

– Ukoliko se carinski organ odluči za kontrolu ili zahteva dodatna obaveštenja i informacije, deklarant dobija odgovarajuću elektronsku poruku. Ovakav način poslovanja znatno ubrzava i skraćuje vreme postupaka carinjenja, što novom organizacijom rada, koja je prilagođena elektronskoj komunikaciji sa carinskim organom, znatno utiče na smanjenje troškova privrednih subjekata.

Sva komunikacija između carinskog organa i deklaranta, naglašavaju naši sagovornici, ostaje zabeležena.

Deklaracije u elektronskom obliku nema potrebe štampati, odnosno ako deklarant prosleđuje carinske deklaracije kroz NAP, lice u čije ime podnosi elektronsku deklaraciju (npr. pošiljalac, primalac) ili deklarant, mora osigurati pravilno, elektronsko čuvanje ili arhiviranje deklaracija u elektronskom obliku, dok prateće isprave čuva u papirnom obliku.

Planovi za ovu godinu

Pitali smo Upravu carina, kakvi su planovi za 2023?

– Naš fokus ostaje automatizacija carinskih postupaka, a sledeći korak je automatizacija postupka aktivnog oplemenjivanja i prerade robe u slobodnim zonama, što će pre svega biti veliko olakšanje u poslovanju privrednih društava koja se bave kontinuiranom proizvodnjom. Uporedo se nastavlja aplikativno  prilagođavanje sistema NAP u cilju poboljšanja funkcionisanja – navode u Carini.