Iz Srbije u Evropsku uniju izvozi više od 10.200 firmi – Privreda za potpuno povezivanje sa EU tržištem
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Evropske unije u prošloj godini iznosila je 30,2 milijarde evra, što je 60,3% naše ukupne trgovine sa svetom.
Izvor domaće privrede u zemlje EU tokom poslednjih deset godina je četvorostruko porastao, dostigavši 13,9 milijardi evra u 2021, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Kada je reč o uvozu iz Unije, on je u protekloj godini vredeo 16,3 milijarde evra. Kako ističe Privredna komora Srbije, EU i partneri iz Unije tradicionalno su na prvom mestu spoljnotrgovinske razmene naše privrede.
Sa partnerima iz Evropske unije, po podacima Uprave carina, posluje 23.650 kompanija iz Srbije koje uvoze iz zemalja EU i izvoze na jedinstveno evropsko tržište. Od tog broja, 10.226 je izvoznika. Samo u kompanijama koje prodaju svoje proizvode na tržištu EU, prema bazi Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, radi 620.332 zaposlenih, dok se broj zaposlenih u kompanijama koje posluju sa EU, zajedno sa firmama koje bave uvozom, povećava na 874.111.
Povezivanje Zapadnog Balkana i EU
Privrednici regiona danas u Briselu sa predstavnicima Evropske komisije razgovaraju o otklanjanju prepreka u poslovanju sa Evropskom unijom i potpunom povezivanju zapadnobalkanske ekonomske zajednice sa jedinstvenim tržištem EU. Skup organizuje Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana, kao zajednička regionalna komora koja okuplja privredne komore iz svih šest ekonomija.
– O značaju tržišta i jačanja ekonomskih veza sa EU za privredu regiona i svake ekonomije pojedinačno, najbolje govori činjenica da su sve naše privrede najdirektnije naslonjene na Evropsku uniju. Primera radi, Srbija, kao najveća ekonomija regiona, dve trećine svog izvoza plasira na EU tržište, sa partnerima u EU posluje gotovo 24.000 kompanija, u kojima je zaposleno bezmalo 900.000 ljudi i na čijim poslovima su angažovani dobavljači, farmeri, koopreranti sa još stotine hiljada zaposlenih. To privredi donosi profit, a državi prihode kojima finansira škole, bolnice, izgradnju novih puteva – izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.
Poslovna zajednica, po rečima Čadeža, bržu integraciju regiona sa EU, odnosno jedinstvenim tržištem, vidi u praktično dva koraka.
Zapadni Balkan bi najpre postao deo EU kao ekonomska zajednica Jugoistočne Evrope, a kasnije i kao punopravni član, primenjujući model pristupanja koje su imale Finska, Austrija i Island i po kome danas funkcioniše, recimo, Norveška.
Na efekte saradnje i značaj tržišta EU za kompanije sa ovih prostora, rečito ukazuju činjenice, prema kojima je EU najvažniji ekonomski partner sa najvećim uticajem na ovdašnja privredna kretanja, ističe se u saopštenju PKS.