Na tržištu CEFTA regiona posluje 13.000 kompanija iz Srbije

U okviru regiona CEFTA u 2023. godini poslovalo je više od 13.000 kompanija iz Srbije, a mnogima je izlaz na ovo tržište prvi i najvažniji korak u internacionalizaciji poslovanja, izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Đurđević.

– Značaj CEFTA tržišta za srpsku privredu ne svodi se na puku statistiku i brojke. Mnogim kompanijama iz Srbije izlaz na ovo tržište je prvi i najvažniji korak u internacionalizaciji poslovanja, iako im ne predstavlja veliku novinu, imajući u vidu povezanost privrede još iz bivše nam zajedničke države. Sposobnost za taj iskorak je na neki način i test za njihovu konkurentost i prvi izazov u smislu plasmana na zahtevno evropsko tržište – rekao je Đurđević agenciji Beta.

Dodao je da CEFTA ima dvostruki značaj za članice koje su u ovoj zoni slobodne trgovine.

– Pored razvoja biznisa, kompanije koje posluju u regionu CEFTA stiču prakse i najčešće mogu biti konkurentne i na tržištu Evropske unije. Podsetiću da su, pre ulaska u EU, članice CEFTA bile Bugarska, Češka, Mađarska, Rumunija, Poljska, Slovačka, Slovenija i Hrvatska, i da je CEFTA kada je osnovana i zamišljena kao privremeni sporazum do ulaska zemalja u EU, što je podrazumevalo sprovođenje suštinskih reformi koje, na žalost zemlje, na Zapadnom Balkanu još nisu uspele da postignu – naveo je Đurđević.

U toku prošle godine trgovinska robna razmena između Srbije i članica CEFTA iznosila 6,46 milijardi evra, podsetio je.

– Ostvareni suficit u robnoj razmeni između Srbije i članica CEFTA, tokom 2023. godine iznosio je 2,99 milijardi evra i bio je za 216 miliona evra veći u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosio 2,78 milijardi evra.

Povećanje suficita rezultat je značajnijeg smanjenja uvoza robe sa svih tržišta članica CEFTA i povećanja izvoza u Crnu Goru i Albaniju, rekao je Đurđević.

Srbija je najviše robe izvezla u Bosnu i Hercegovinu (u vrednosti od 1,96 milijardi evra), potom u Crnu Goru (1,22 milijarde evra) i Severnu Makedoniju (954 miliona evra), dok najviše robe uvezla iz Bosne i Hercegovine i to za 1,02 milijarde evra, a potom iz Severne Makedonije za 429 miliona evra.

Kako je precizirao, najvažniji izvozni proizvodi koje je Srbija plasirala u CEFTA region bili su mineralna goriva, ulјa i voskovi, pica i alkoholna pica, pribor i delovi za drumska vozila, kotlovi, mašine i uređaji, električne mašine i oprema, plastične mase i proizvodi, dok su najvažniji uvozni proizvodi takođe bili mineralna goriva, ulјa i voskovi, ali i gvožđe, čelik i proizvodi od gvožđa i čelika, drvo i proizvodi od drveta, plastične mase i proizvodi, farmaceutski proizvodi.

Vrednost robe koju je Srbija plasirala na CEFTA tržište prošle godine iznosila je 4,7 milijardi evra, od čega su 57% ostvarile firme iz sektora prerađivačke delatnosti (2,7 milijardi evra), 31% iz sektora trgovine na veliko i malo (1,5 milijardi evra).

Precizirao je da su u okviru sektora prerađivačke industrije najveću vrednost ostvarile kompanije iz oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda – 30%.

Sledi proizvodnja koksa i derivata nafte – devet odsto, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda – osam odsto, proizvodnja pića – sedam odsto i proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina – sedam odsto.

Prema strukturi izvoznika koji plasiraju na CEFTA tržište, 47% firmi je iz sektora prerađivačke delatnosti, iz sektora trgovine na veliko i malo je njih 37%, dok je iz sektora stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti 3%, prenosi biznis.rs.