Nastavljen rast izvoza i u 2017. godini
U 2016. godini, zabeležen je rast izvoza u poređenju sa 2015, a ove godine taj trend je nastavljen. Tako je u januaru 2017. godine izvezeno robe u vrednosti od 995,9 mil USD, što čini rast od 7,6% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 1315,0 mil USD, što je za 13,0% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 937,0 miliona, i to je povećanje od 10,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 1236,7 miliona, što predstavlja povećanje od 15,6% u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 319,1 mil USD, što čini povećanje od 34,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 299,7 miliona, što je povećanje od 36,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 75,7% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,5%. Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,1%); sledi Beogradski region (26,2%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (25,9%), Region Јužne i Istočne Srbije (15,6%), a oko 0,2% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,7%); slede Region Vojvodine (27,9%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,3%), Region Јužne i Istočne Srbije (8,4%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,9% (556,6 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 34,6% (344,3) i oprema, 9,4% (94,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,1% (0,8 mil USD). U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,6% (731,2 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 16,8% (220,6), i oprema, 9,5% (124,5).
Neklasifikovana roba po nameni iznosi 18,2% (238,7 mil USD).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (153,6 mil USD), Nemačka (141,0), Bosna i Hercegovina (67,1), Ruska Federacija (60,2) i Mađarska (40,5).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (162,0 mil USD), Ruska Federacija (139,1), Italija (119,7), Kina (117,7) i Mađarska (63,5). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,0% ukupne razmene.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (96,5 mil USD), električne mašine i aparati (95,5), obojeni metali (55,5), povrće i voće (54,1) i gvožđe i čelik (46,9). Izvoz ovih pet odseka čini 35,0% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: nafta i naftni derivati (76,5), električne mašine i aparati (70,2), prirodni gas (51,2 mil USD), medicinski i farmaceutski proizvodi (48,5) i drumska vozila (41,3), a njihov uvoz čini 21,9% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 23,2%.
