Prodaja automobila u Srbiji – Novi sve skuplji zbog eko-zahteva, uvoz polovnjaka bez ograničenja

U Srbiji se godišnje proda oko 30.000 novih automobila. Ove godine, do septembra, prodato je 26.180 novih automobila, što predstavlja rast od 14% u odnosu na isti period prošle godine. Celokupna autoindustrija prolazi kroz brojne izazove. Jedan od najvećih je pritisak da se ispuni zelena agenda, zbog čega fokus ove industrije postaju električna vozila. U isto vreme, dok su novi zbog ekoloških zahteva sve skuplji, polovni automobili se uvoze bez tih ograničenja, piše Biznis.rs. 

Osim toga, u autoindustriji se sve vrtoglavo menja, pa Kina, koja nije bila tradicionalno orijentisana ka ovoj industriji, krupnim koracima osvaja tržište i zadaje udarac tradicionalnim proizvođačima automobila kao što su Volkswagen, Stellantis i Renault.

Dušan Đurašević, direktor i jedan od vlasnika firme Euro Sumar, koja je zastupnik za Suzuki vozila, punih 30 godina je u poslu sa automobilima koji su, kako kaže, „ispunili usponi i padovi“. Posledenjih godina, poručuje da je kompanija stabilna i da promene na tržištu koje su neminovne, ne mogu značajnije da utiču na poslovanje. Euro Sumar danas osim Suzuki automobila, prodaju i Suzuki motocikle koji su premium brend, zatim brend skutera SYM, a zastupnici su za Srbiju i italijanskog brenda Moto Morini.

Put do Suzukja nije bio lak

Đurašević, koji pamti prve godine rada kao najteže, jer je trebalo napraviti proboj na tržištu automobila. Posle godina rada, kako kaže, „kada kažete u Srbiji Euro Sumar, svi misle Suzuki ili kada kažete Suzuki svi znaju da je to Euro Sumar“.

FAP Famos, njegova matična kompanija, nekada je imala 400 zaposlenih. Posle rata se odvojila fabrika autobusa u Makedoniji, fabrika motora u Sarajevu, ostala je samo fabrika automobila u Priboju.

– Razmišljali smo kako da obezbedimo posao za te ljude. Znali smo da se u bivšoj Jugoslaviji dosta dobro prodavalo malo vozilo Suzuki Maruti. Postojao je tripartitni sporazum između Egipta, Indije i Jugoslavije i nije bilo carina na to vozilo. Dakle, razmišljajući kako da uposlimo kadar FAP Famosa u Beogradu, rešili smo da počnemo sa uvozom putničkih vozila i opredelili smo se za Suzuki Maruti, jer je on bio vrlo povoljan cenovno – priseća se Đurašević.

Sledeće godine su im iz uprave Marutija rekli, pošto je fabrika u Indiji Suzukijeva, da smatraju da onaj ko prodaje Maruti, treba da prodaje i Suzuki. Kako kaže, polako je splasla nepoverljivost prema vozilima iz tog dela sveta.

– Malo po malo, sajmovi, specijalizovani časopisi, specijalizovane emisije, krenuli smo sa prodajom. Zastupnik za Suzuki u bivšoj Jugoslaviji bila je firma iz Hrvatske, zvala se Auto Hrvatska, tako da smo mi par godina posle rata krenuli sa Suzukijem u Srbiji i on nije bio toliko poznat kao u Hrvatskoj – otkriva.

Nažalost, kada je početkom 2000-ih uveden standard Euro 3 za motore, ovaj veoma popularan i pristupačan model automobila nije više mogao da se uvozi.

Uvoz polovnjaka usporio prodaju

Jedan od najtežih perioda za Euro Sumar, ali verovatno i za druge uvoznike novih četvorotočkaša, bio je kada je država dozvolila uvoz polovnih vozila bez obzira na godinu proizvodnje.

– Tada je ušla ogromna količina upotrebljavanih vozila na naše tržište i to je bio period u kom je prodaja stala, bilo je teško –  kaže Đurašević i dodaje da je bilo teško i za vreme pandemije kada nikome nije bilo do kupovine vozila.

– I danas nije lako prodavati vozilo. Konkurencija je ogromna. Zahtevi zelene agende su sve veći, vozila sve skuplja, a uvoz upotrebljavanih automobila i dalje nije ograničen – ističe on i podvlači da se u poslednjih nekoliko godina uvozi između 130.000 i 150.000 polovnjaka godišnje, od toga je više od polovine sa emisijom izduvnih gasova Euro 3 i Euro 4. U pitanju su vozila stara po 15 godina i više.

O uvođenju električnih vozila u masovnu upotrebu

Iako je svestan da su električna vozila budućnost, Đurašević smatra da Srbija za sad ne može da ide u korak sa tim trendom, jer ne poseduje potrebnu infrastrukturu. Kako kaže, ni odnos prema zahtevima zelene agende nije svuda u svetu isti.

– Nije svejedno da li pokušavate da prodate vozilo u Norveškoj, Danskoj, Belgiji ili u Srbiji. Osim toga, litijumske baterije su po mom mišljenju što se tiče vozila, na zalasku karijere. To su teške baterije, termolabilne, lako zapaljive i opasne. Kinezi već imaju tehnologiju za baterije na bazi natrijumovih soli koje su daleko jeftinije, lakše, dugotrajnije i bezopasnije od litijumskih. To je jedna složena tema, međutim, mnogi proizvođači su poklekli pritisku Evropske unije i sada veliki giganti kao što su Volkswagen i drugi, posustaju – objašnjava i dodaje da je slična situacija i u Suzukiju, koji planira do 2026. godine 30 odsto, a do 2028. godine 100 odsto ekološka vozila.

Činjenica koja bi mogla da bude zabrinjavajuća je da iduće godine svi proizvođači koji budu imali emisiju izduvnih gasova iznad 95 po miligramu pređenih kilometara moraće da plaćaju visoke kazne.

– Ne znam ko će to izdržati. Suzuki se zbog toga udružio sa Toyotom i prodaje dva vozila Toyotina pod znakom Suzuki, kao što Suzuki u Indiji prodaje nekoliko vozila pod znakom Toyota. To su uradili zbog hibrida koje prodaje Toyota da bi smanjili tu emisiju, dok svi Suzukijevi modeli su blagi hibridi – kaže Đurašević.

Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay/Schwoaze, ilustracija